Narodno blagostanje

Страна 916 успорио према оном из претходних месеца, са 210,5 на 9197; а- према: фебруару 1940 већи је-за 116,7 погна или за :120%. Индекс индустријских 0 најмање је скочиз ка: 189,2- на. 1416. - - ----

о Много је-повољнија слика. привреде и према статиетици о. стечајевима, Прошле године за прва два месеца било је. 12 стечајева, а ове 7 н 32 принудна поравнања, а аве свега. 3, = 0 а || 5

. · Број. утоварених вагона знатно је смањен у 3зимским месецима, према јесењим, али у јануару био је већи за. 27: хиљада (147 хиљ.) него у јануару 1940.

· Спољна трговина није показала онолико активан биланс као у јануару 1940, 20 мил, према. 146 (извоз. 58 мил, увов-513 мил). у | | "Код улога наштедњу продужује се тенденција порава. 110 мил. више, него у децембру 1940. (10,653 мил.) 6 мил. више него у јануару 1940.

с Tri уепке гадгисе које su učlanjene u Glavnom заџеu srpskih zemlioradničkih zaJruga objavlie su izveštaje o radu u 1940. Mako je u njima izovan. najveći broj 72druga :uU. iz по 005 izV2-

do O DODELI ad i 0 је da preduzme oštre стете za- naplatu robnih kredita. Glavna stočarska zadraga izvazla de mahje stoke nego 1939. 5 | nabavljačkih zadruga učlanjenih .u Glavnoj napDav'povećao prema 1939 za 36 na 1615, a u celom Sa"vezu ze::197 na-.}046. | broj udela je nešto porastao i izno- sio:93.82 od kojih је bilo uplaćeno 2,95 mil. din. Ovako mali: porast | "brola zadruga i udela je posledica teškoća u 'aabavljanju · горе, što je glavni СП) оџе угођје zadruga. То је ппајо: ха 'rezultat slabiji interes zemlioradnika za zadruge. Osim toga. 'skok :cena artikala koje kupuju seljaci bio iž Veа ра' tu:ni: zadruge sa svim svojim povlasticama nisu mogle mnogo da učine. · Glavna nabavljačka zadruga računala je.na ime: dobiti 9,34% od kupovne cene, prema 9,02% 1939. = „Го povećanje procenta je došlo kao rezultat porasta režiskih 5 troškova. Najveće teškoće oko snabdevanja zadruga su bile "Код рефгојешта. Nabavka robe za račun zadruga po уггд. imosti je bila veća nego 1999, ali po količini porast je znatno "manji. Ukupno je prodano zadrugama 126,6 mil. din. prema Sa,9 mil. din. 1939. Sredstva kojima Zadruga raspolaže роvećaln su se od 26,8 mil. na 933,9 mil. bin. Povoljan momenat је да se popravio razmer između sopstvenih. i tuđih Sredstava od }]:Bi/» 1939 na 1:41/5. Glavifa stočarska zadruga le imala prošle znatno slabiji promet. U 1939 godini je njen udeo u opštoj trgovini stokom bio mali.

Пабкојсе

godine

unovči: 939 vagona u vrednosti od 90,7 mil. đin. To znači da Zađruga': nije: usbela da. iskoristi povolinu koniuktužu koja je vladala 1940 za stoku kao što je to znala trgovina. Na drugim sektorima Zadruga је imdala. više uspeha. Тако ie pošačala akciju na suzbijanju stočnih bolesti. U tom cilju је povećala broi zadružnih veterinarskih odeliaka od 100 na 142, а: Бгој уебемпага 04 39 па 53. Ма taj način moglo sć сар više stoke. nego- 1080. U 1940 је серђепо 82.472 Ко: rađa: svinja 'ргону 0 Mugč prema PO 1939 i 3.500 goveda, konja i ovaca. | :

| Kreditno zenilioradničko zadrugarstvo posle velike pri0 те _počelo' je РО 7 da se Op TaVU Бој Кге-

„IU U БЛАГУ ОСТАЊЕ

Prošle godine че 05 зтанно 24 29% po količini a za 29% po vrednosti. Ukupno iz Zadruga

| Бре Ја

ditnih zadruga stalno Je rastao, naročito u 1938. Glavna žemiljoradničia } kreditna zadraga koja је 1988 imala 160 а: nica, povećala je broj istih do kraia 1939 па 451 а и 1280 na 472. Sudeći po ovim ciframa izgledalo- bi đa je kreditno zadrugarstva preživelo sjajan polet. Ustvari ono još niže dostiglo nivo- pre krize, što se vidi po broju zadruga učlanićnih u Glavnom savezu srpskih zemljoradničkih zadruga kojih ie 1940 bilo. 1012 prema- 1059 ı 1928. Zadruge imaju prem3alo kapitala za rad. Dobar. deo njihovog kapitala. imobilisan ie u seljačkim menicama. Glavni· savez pokušava da izvuče ža* druge iz krize na :'tai način što će onim zadrugama, čije “e potraživanje ed Agrarne banke po Uredbi o likvidacij}H ze« ml:oradničkih dugova lombardovao kod Poštanske štedionice, odobriti 7% kamate na iznos koji jie Savez primio od Štedionice. Na to će on utrošiti oko 5 mil. din, -

GOO Srrzumuuuu——= У низу повећања јавних да:

жбина дошло је сада још једно, код поштанских стакса. Нису повишене све, али некоје од оних које се наплаћују најчешће. Такса ва писма до 20 грама повишена је за 0,50 динара, тако да у месном саобраћају износи 1,50 динара, а у међумесном 2 динара. Повишење износи 25% код једног прихода који погађа најширу публику. Код нас се годишње отпреми око 1340 милиона писама и око 9 милиона препоручених, којима је такође повишена такса са 4,50 на 5 динара. Од 150 милиона писмених 9 шиљки приход треба да се повећа за 75 милиона "динара. То је осетан износ, који ће углавном да погоди привреду. Приватни писмени саобраћај огравичиће. се после звог повишења, тако да се не може претпоставити да ће приходи порасти за онај проценат за који је такса повишена, Та рестрикција у саобраћају види се из статистике коју је објавило министарство пошта још за 1938. Таксе за писма су скупе код нас, и то за велики број лица која би се радо дописивала, скупе су према њиховим приходима, а за приипреднике зато што је њихова кореспонденција тако да укупви издаци за поштарину износе врло много. Једни и други, осетљиви већ досад на таксу, ограничиће кореслон“ денцију колико више могу. Пословни људи проредиће је, да би једним писмом јавили оно што су до сад радили са више њих. Ми смо већ имали знатну рестрикцију писменог саобраћаја после 1930, кад је обичних писама било. отпремљено 162 милиона, док је 1938 тај број- досегао тек 135 милиона. На повећани број становништва, код коњунктуре коју смо имали 1987 и 1938, требало је да број из 1930 године буде прекорачен. Разлог се може да нађе само у једном, да су сви који су тражили услугу од поште "рачунали с новцем који издају на таксу. Такса за дописнице остала је непромењена, тако да ће се она употребљавати више место писма, јер је равлика огромна, за половину. Зато“ се може очекивати да ће: после извесног времена управа. пошта настојати да: сузбије ову тенденцију пови. шењем таксе н за дописнице.

Повишење | поштанских такса од 1 априла

За достављање пакета кући плаћа се од 1 априла 10 динара. То је скоро као и такса за мањи пакет. Пошн“ љалац плаћа таксу за отпрему и не осећа ивдатак за доставу, коју "сноси прималац. Овај опет не сноси т ошак отпреме и лашше се помири са плаћањем доставе. Али У стварн ради се о једном послу који треба да буде јединствено паплаћен каб такса за писма, јер је у њој већ урачунат трошак доставе. Раздвајање _ на две таксе потекло је из фискалних: интереса, које“ се нарочито испољава у оној " одредби да се такса "доставе ваплаћује и онда када

ПРАТИ 105 "сам Ha О na ODO пакет. JO тада