Narodno blagostanje
_5. април 1941.
срепдоуао faktore liberalne privrede i zato smo”
imali opšti skok cena.
· Poslednja. uredba odbacila je polovičnost prvih dveju. 'Zabranjeno је povišenje cena svih artikala iz-
nad. onih koje su se zatekle 15 marta. Ova mera pot-
seća na nemačku iz Oktobra 1936. Razlika je u privrednoj situaciji, u kojoi je to učinjeno. Nemačka je
imala 1936 povolinu konjukturu, dakle cene su так-
simirane u momentu kada je među njima, akcijom
samog tržišta, postojala povolina relacija. Ako је“
svaki privrednik mogao da bude zadovoljan cenom koju је fiksirao zakon, onda linearno i opšte maksimiranje nije kočilo privrednu delatnost.
Naša situacija je drukčija. Nivo cena se ispreturao velikom promenom u odnosu između tražnje i ponude. Izmenila se situacija na tržištu kod svakog pojedinog artikla, a time su se poremetili uslovi reprodukcije. Cene su nestabilrie, jer one koje nisu mogle \ da skoče ·'koliko druge imaju tendenciju da se izravnaju i tako ostaje stalna tendencija na više. Cene izvesnih artikala omogućuju ostvarenje velike dobiti, kod drugih znatno manju...
„Stabilizaciji cena, u takvoj situaciji moglo se pristupiti samo energičnom merom policiske prirode, opštom i linearnom хађгапот ром бепја сепа, pod РОШ kazne.
: Ali to je samo prva mera. Kad bi se ostalo kod nje time bi bilo legalizovano ono nepovoljno stanje na tržištu koje je nastupilo pod ranijim uredbama. Ovakvo maksimiranje legalizovalo bi skok cena, tako đa niom ne bi bili zaštićeni ni potrošači, ni privreda. Prvi "zbog: visokih cena, privređa legalizovanjem jednog poremećenog nivoa cena. U interesu potrošača
i privrede | treba” 45 зе izvrši revizija ćena svih artikala. -
· Pretstoje dakle dva posla. Izvršiti koliko je mogućno obaranje nivoa cena, u interesu potrošača, i dovesti ih u takav odnos da cene ne budu smetnja proizvodnji i prometu dobara. Uredba daje ovlašćenje. za takvu reviziju cena, obaranjem i uspostavljanjem nove relacije na drugom nivou. U članu 2, gde se daje ovlašćenje ima tautolgije. Kaže se da će Ministar snabdevanja određivati maksimalne cene ispod onih koje su bile na dan stupanja na snagu uredbe i da će određivati najvišu bruto zaradu za pojedine vrste. robe. Maksimalne cene ne mogu se određivati bez :parnavanja troškova proizvodnje, a kad se na
__HAPO/HO BJTAFOGTAHE он сен
Страна 215
bazi njih odredi cena, · time. je. "određena. i O. Za. rada, U tome je tautolgija.. ·Ipak ima гагике. Ро prvom propisu mogu se cene da određuju i.ne: OSVE= ćući se na cene proizvodnje, a onda je- Ovo. Ovlašće-. nje dato samo obzirom na potrošače, ne vodeći. гаčuna o potrebama privrede. Po drugom načinu тоге . зе odrediti bruto zarada, ostavljajući privatnoj рт. vredi da sama kalkulira cenu .koštanja. Ako po pr- . vom načinu kontrola vlast. za cene može .da pri. gnječi priv redu, po drugoj privreda može:da se otme. kontroli, dokazujući da nije: DO 0 veća _ od propisane zakonom. . · —
Kontrolu cena preko дођи imali зто | рој! U. tedbi O suzbijanju skupoće. Na sasvim drugi način ona зе vrši i po nemačkom sistemu. Kod nas se određuje bruto zarada po pojedinom artiklu, po nemačkom sistemu uzima se u obzir ukupna čista dobit preduzeća, bez. obzira kojim artiklima radi. AkG e. dobit previsoka treba: da. se obori cena, syima atti- · klima srazmerno, da dobit padne na “dopušteni iznos ili jednom artiklu, od: onin kojim preduzeće radi Код. паз зе određuje visina bruto zarade, dakle elemenat kalkulacije cena, po nemačkom sistemu treba tek preko realizacije da. se utvrdi. jesu: li -cene- ртеујзоке. Вгшо zarada koja se zaračunava u. cenu može da bude realizovana pp la та da пе bude НЕ dobiti.
Ni naš, kao ni nemački režim ne o Dra, лед. | make cene za artikle iste vrste. To sledi iz propisa po kome Ministar snabdevanja može da ovlašti: svoje područne organe da propisuju maksimalne cene. Ako se propisuje bruto zarada po artiklu, cene moraju da budu različite zbog same razlike u podvoznim troškovima. Ali ako se odabere drugi način, dekRreto: vanja cena, koji je takođe predviđen, . cene..bi bile iednake bar u području za koje su dekretovane.-
Poslednja uredba. razlikuie:se-od ranijih · i po ciljevima. Prve su išle samo za. tim da spreče velike promene cena i da ih kontrolišu. Poslednja ide za tim da stabilizuje cene po mogućnosti na nižem nivou. Za početak nije se moglo učiniti .drugo» nego da se izda opšta zabrana povišenia cena. Uspeh te mere zavisi od discipline privrednika, od držanja publike koja treba da dostavi vlastima svako ogrešenje o uredbu i na kraju od organizacije kontrolnog aparata. Ali problem cena kod nas biće rešen tek kađ se završi ovaj drugi deo posla, TreviZija: svih cena njihovo dirigovanie. | ie
НЕ РА НЕ То подацима о кретању бро-
| ја запослених објављених на „Стање народне привреде :|
У јануару 1941 _
| „привредна. делатност у току а [940 била велика, у неким гранама индустрије много вева. "него. претходне. На већи пораст имају две гране, као што. „показује. јиндекс Народне банке о рударској производ. њи М. „ топионичкој. Индекс прве порастао је од O | O. јануара 1941 са 1477. на 157,8,. према: 1345 у ја | _ 1940. _Још већи је пораст другог са 1188. У јануару 610 ча 188,3 оба на бази 1936/37 = 100. То су две гране
„другом месту види се да је'
ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ | | =
са. типичном ратном кеоенунстуром, ' пошто > · иностранство много. ПДВ њихове продукте, а: пошто. је отпатаг страна конкуренци:а повећала се и домаћа тражња. |:
Индекс коштања живота понео се-у фебруару. ва1592: према 157 у. јануару и према 1258 у марту. 1940. Већи. је : пораст индекса цена, на мало, са 188,2 у јануару на' 141,83. у: фебругру, према 949 у истом месецу прошле године, Ин: декс цена на велико скочио је Ga 4,0 поена, од јануара. до фебруара, односно за 3%. Овом повишењу „највише je. до принео (скок. индекса цена. сточних производа. са. 122,9 на: 1331, за 10,2 поена, односно за, 7,6%. Према. фебруару 1940 скок износи 59,3%. Код биљних производа скок се.