Narodnoj skupštini : pismo dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski 16. septembra 1922.

Нека се сети усмених мојих извештаја свима нашим конзулатима о кретању и појавама сваке пропаганде и војске, што могу посведочити многи наши консули и чиновници.

Шта сам на оваком положају и средствима нарочито материјалне природе — својим новцем и апотеком оријенталних железница — могло да сазнам и урадим за отварање _ српске заветне мисли и вековну жељу народа Јужне Србије, да буде једно са Краљевином Србијом и да је тај мој рад био искрен, мислим да ми није потребно да га сведоцима утврђујем. Ја их имам на многе десетине па и стотину хигљада, почев од блажене памети Њ. В. Краља Ослободиока Петра [, и г. Николе Пашића па до целе данашње живе југословенске јавности. При једној аудијенцији код Њ. В, Краља Петра 1904. год. у којој сам Га молио, да се издигне _ на висине ЈБуботена и погледа свој народ, са којег се видика боље види но из низије Макишке Варе, како сам тада рекао, Велики је Краљ пред мојим очима написао неколико нотица о тој мојој аудијенцији за своје мемоаре и испратио преко прага своје библиотеке у старом двору у којој ме је био милостиво примио и три четврти сата разговарао о свему што се тиче тадашње Старе Србије и Македоније па чак и о Народној Одбрани са генералом Атанацковићем.

| Да ли је метод мог рада био идеалан или као што би хтели да кажу г. г. Кенан Зија и његов ћатиб г. Јован Ћирковић издајнички, шпијунски са два лица или по угледу _ на Мопасанову Мадетој веЏе ЖЕ — они нису достојни да о томе суде. А нарочито Кенан Зија који је час Османлија час Башким ; час младотурчин час старотурчин ; час искрени наш држављанин час антидржавна политичка лубендиња радикално - беговско - џемијетска и који је са друговима за рушење ове државе примио много више новаца и других средстава из Цариграда и других места, но што сам ја свога новца и средстава дао за њено стварање. По његовој логици ни Обилић, „ко те гледа бљијеште му очи“, неби био идеални јунак и заклетва Српства што је фингирајући предају“ ушао у шатор и распорио Цара на Косову.

Све наполеоне и лире које сам стекао, зарадио сам само својим стручним савесним поштеним и вредним радом као лекар. Једини који ме је за тај посао плаћао била је - Краљевина Србија — а не Турска, Аустрија или било која