Narodnoj skupštini : pismo dr. Mihaila Šuškalovića narodnog poslanika za okrug skopski 16. septembra 1922.

Луна. Ћеловић о 20 |

БЕОГРАД

ка Сејомје ВЕОСРАР

НАРОДНОЈ СКУПШТИНИ,

Молим Председника Скупштине, да се ово писмо про- |

чита у којој од наредних седница као завршетак мог личног обавештења ако то пословник дозвољава, а ја ћу га путем штампе објавити.“ =

Мени је добро позната пинова приповетка „Караш

Идеалистаг па би желео да је сваки од читалаца овога -

чланка зна. Многи је сигурно књишки знају а сви је поштени и уљудни људи осећају и 7008 немушти језик читају у својим душама.

»УИзићићу пред њу — штуку — вели идеалиста Караш гргечу, па Бу јој божанским гласом рећи само једну реч: „добродјетељ!“ Штука је у близини лено лежала и у том тренутку из досаде само шмркну. — Струја понесе Караша и он се у часу нађе у штукином трбуху«.

Тако осећање имам у овој борби са злим духом времена који данас узима превагу над добрим духом времена у нашој лепој југословенској домовини. Имам подстрека за ту борбу који су ми драги и потребни души, само су ми они у питању метода борбе горчљиви и нелагодии. Недају ми мирно душевно расположење једног Цицерона, већ саркастично оне Хајнеове борбе против злог духа времена у

у Немачкој и жалопојку на судбину што се данас и у Југо- ·

славији витезови за истину не боре у арени као код Римљана са лафовима и шакалима већ са псима, по малим журналима.

Али Југославија — тај прави божји рај на земљи, како рече наш велнки научар и Председник Академије Наука г. Јован Жујевић — и живот, АХ | живот и његов смисао | гоне ме вапред у прве редове у нади да не дочекам судбину Шчедриновог Караша и ако су сви знаци ту, да ме чаша неће мимоићи, тим пре што се историја понавља. И мој је добри отац за свој патриотски рад у Босни умро ресигниран

_ УНИВ. БИБЛИОТЕКА