Naš narodni život

104 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

1821 године 150 пореских глава, али право село није имало више од 60 кућа, „остали пак пребивају по потоцима и салашима“, и кад би се у ово село ишло ради скупљања данка, морало се у њему остати по два три дана више, „очекујући на оне са салаша докле дођу“.' 1886 године неколико кућа у Мајуру код Шапца било је заузело толико простора „што би за 200 кућа доста било, а то све због тога што су растурене по Китогу, и где је ко хтео крчио је себи баштине“. " За Србију у доба Кнеза Милоша могло би се навести још оваквих примера, но и ови су, мислимо, довољни да покажу како су изгледала тадашња села.

Ми данас не знамо каквога су типа била села у Србији у средњем веку, за време њезине самосталности. Но може се претпоставити да су, у тадашњим сређеним приликама, нарочито у равним крајевима, куће у њима биле много збијеније но у почетку Х1Х века. Под Турцима, услед емиграција, многа су села, нарочито у равницама, · или запустела или остала са врло проређеним становништвом. Нови досељеници у Србији изгледа да су стварали села само са врло растуреним кућама. Такав тип села поглавито је условљавала сточарска економија, која је, под Турцима и у почетку Х]Х. века, била претежна у нашем народу. За владе Кнеза Милоша овај јетип села представљао различите фазе свога развитка.

Ми смо на другоме месту већ констатовали“ да је од почетка ХУШ века становништво Источне Србије, и ако различитога порекла: српско и румунско, услед једнаке, сточарске, економије, у току од двеста година, развило исти, растурени, тип насеља. Исти је случај, само са локалним варијацијама, био у читавој Србији. Она је због велике сеобе 1690

1 Држ. Арх., Н. Крајинска, писмо Димитр. Радовића и Стеф. Стефановића од 30 маја 1821 године.

2 Држ. Арх. Нах. Шабачка, писмо Лазара Тодоровића. Кнезу Милошу од 10 априла 1836, Ме 935.

3 Гласник Српског Геогр. ПЛруштва 1, св. 1, стр. 27.