Naš narodni život

СЕЛО КАО НАСЕЉЕ. 105

године, а можда и због других ранијих исељавања, била у главноме пуста или са врло проређеним ста- . новништвом, Досељеници, који су у њу долазили, понајвише из југозападних планинских крајева, били су поглавито сточари. Пустога је земљишта било доста и сваки га је могао заузети где је хтеои ко: лико је хтео. При томе се, међутим, поступало на ова три начина: |. или су, нарочито кад их је било у мањем броју, заузимали земљишта поред села која су већ постојала, искрчивши од пустога земљишта колико коме треба и прибивши се староседелачком селу; П. или су пуста селишта, која су имала згодне положаје обнављали, било на истоме месту, било у згодној близини; Ш. или су на згодним местима стварали сасвим нова села. Како је сточарска економија била главна ствар, а земљишта је било довољно, сваки је тежио да од своје куће начини центар своје економије, те је крчио око своје куће колико му је било потребно за завате за сено и за њиве. Услед тога куће су морале бити далеко једна од друге, како би сваки имао довољно про“ стора око своје куће и за ливаде и за њиве. Све остало земљиште остајало је и даље незаузето, свачије и ничије, и по њему је, докле год је било приступачно, могла пасти стока целога села. Такво су земљиште после, ако је било згодно, захватали нови насељеници, прибијали се селу, крчили шуму и на крчевини се настањивали.

(Оваква насељавања Србије, извршена у току ХУШ и у раном почетку Х1Х века, учинила су да је нестало згодних старих селишта и угодног земљишта за нова села, и да је свега још било могуће да се поред створених, или у створена, села населе нови насељеници. То је узрок што су за владе Кнеза Милоша насељеници створили врло мало нових села, већ су се понајвише настанили у селима која већ постоје. Помени пак о стварању нових села само потврђују да су досељеници градили своје куће врло далеко један од другога. За село Равањ у Мачви,