Naš narodni život

110 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Ме 646 А, наредбу „свима исправничествима и свима војним командантима“, у којој се парафразира Кнежев Указ и препоручује „да се наредба посредством среских старешина и кметова обнародује с толкованијем, да се народу штета чини, што су села растркана и да му полза произилази од ушоренија села“. Интересантно је што је Совет препоручио да се при тумачењу нагласи „да је прошло време кад смо се морали по шумама и потоцима крити, да ми сада под мудрим владенијем Његове Светлости Књаза и Господара нашег од сваког насилија и обеспокојенија ослобођени, немамо нужде то чинити,“ О економском се разлогу ни код Кнеза у Указу, ни код Совета у наредби, ни речи не помиње. Колико је пак разлог за растурање села због турских зулума био од спореднога значаја најбоље се види по томе, што је растурање настављено и под Кнезом Милошем, и то не по навици, већ просто из економске нужности. Даље Савет препоручује да се при толковању народу истакне, како „се сви народи по просвештеним земљама у села збијају“ и да се народу „избије сумња из главе, да ово неће за њега добро и полезно бити“ и да је „гриота и посумњати о ползи ове уредбе... јер Господар наш, који је толико добра Србима учинио, неће их заиста упућивати на оно, што не би добро и полезно за њих било.“:!

Кнез Милош, са своје стране, био је у погледу збијања и ушоравања села врло категоричан. Издајући 8 марта 1837 године, Мо 809, наредбу војном команданту Арси Андрејевићу да одмах 9 марта „са Ђурђевцем и потполковником Милутином отидне и ушори Чумиће, Трнаву и Жабаре, он им препоручује и згодна места за ушоравање, „да се људи по шумама не растркавају“, па додаје: „Ушореније ово почињемо са ова три села, ког дела израђеније препоручујемо вама тројици и то под једним од ова два условија: или да их ушорите, или села попалите,

! Држ. Архива, Држ. Савет 1836.