Naš narodni život

Па СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

обнављање. Кнез Милош још одмах после устанка обраћа пажњу црквама' и неке сам поправља или подиже. Но ни то није ишло ни брзо ни раскошно. 1826 године још су лежале у рушевинама многе цркве и манастири,“ оно пак што је обновљено било је највећим делом трошно, просто и мало, само тек "да се народ има где скупљати. Већина је цркава била саграђена од дрвета и плетера.“ Сам Кнез Милош саградио је масу цркава или је новчано припомогао њихово грађење,“

У почетку владе Кнеза Милоша по селима није било ни крими ни механа. Крчме су се „само у пјесмама спомињале“, а онако их није било нигде, "сем гдешто по варошима и поред Саве и Дунава, или по планинама куд нема села Постепено почеле су се отварати механе поред друмова, те су "служиле за свратиште путницима и понегде по селима крчме ради збора сеоскога. Пред крај владе Кнеза Милоша било је у целој Србији око 1200 механа. Сеоске механе овде нису издвојене од варошких.“ Само сам у једноме списку из 1889 године нашао да је у Срезу Зајечарском од 23 села било механа у 9 села, од којих у некима и по неколико (у Грљану — 4, Бољевцу — 3, Подгорцу — 3, Плани-

ници — 2), а у Срезу Вражогрначком на 22 села да их је било у 11, од којих у некима поунеколико (у Вражогрнцима — 5, Великом Извор — 4,

Злоту — 3, Кривељу, Белој Реци, Слатини и Рготини по — 2).

114 децембра 1815 г. пише Кнез Милош кнезовима свију нахија : „Сваки кнез да изнајде колико места гди су цркве бивале у кнежини својој има и по имену да опише и у Београд то описаније и число цркви на канцеларију пошље и објави“ (В. и Н. Петровић |, 142).

2 Ј. Вујић [, 68, 95, 97, 143, 160, 182, П, 52, 72, 97, 121,

8 Ј. Вујић |, 43, 66, 80, 86, 177, 197, 200: П, 15, 22, 28, 28, 32, 37, 43, 46, 53, 61, 64, 67, 68, 81, 86, 88, 97, 101, 117, 123, 150; Годишњица ХТУ,72.

= Ђ. Магарашевић, 43, -

> Вук С. Караџић, Српски, Рјечник, код крчма.

8 М. Петровић 1, 353, Ш, 77—78. Е

" Зајечарска Судска Архива.