Naš narodni život

128 | СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

непрестано раде свој качарски, коларски, налбантски, ћурчијски или други који сличан занат.

То је последњи стадиум једне врсте сеоских заната. Он би се дао дефинисати као израз локалног задовољавања потреба.

2.

Али довде изложено о сеоским занатима није све. У нас има и таквих заната које ради велики број сељака. Ти се занати јављају, одржавају и развијају из сасеим другојачих потреба.

Бива на име, да се у извесним крајевима читаве породице, села или чак и веће целине одају каквом специјалном раду ванобичне сеоске економије, која или остаје редуцирана, или је ради само један део становништва. (Оваква појава, колико сам ја могао запазити, настаје из три разлога: 1. Кад услед пренасељености, или тескобе, или рђавог земљишта нема довољно услова за сточарство или нема довољно земље за земљорадњу, те се од тих главних сеоских економија не могу да подмире све потребе; 2. Кад има сувишка радне снаге, који претиче. од сеоске економије, и ако иначе услови за живот нису рђави; 3. Кад природни услови подстичу на какав рентабилнији посао но што је обична сеоска економија.

1. У крајевима у којима је недовољно земљишта за сточарство и земљорадњу, или у којима је земљиште за то неугодно, само један део становништва остаје код кућа да ради домаће послове, сви су остали принуђени да траже други какав рад. јер је онај домаћи недовољан да би сви могли од њега живети. Велики део нашега народа из неких крајева иде „у печалбу“ као прост земљорадник и тиме накнађује оно што на своме огњишту добити. не може. Али се у много више случајева у ова-

1 У. Ворте 2Хрогте задахпјћ ргаттћ ођфаја и ЈиЖттћ Члодепа стр. 498; М. Ђ. Милићевић, Краљевина Србија 249: Насеља 1, 116, 313—8314: Ш, 788; У, 91—92; 336—9837; МЕ. 65—66 и т. д. В. М. Николић, из Лужнице и Нишаве, 26 и: тако даље.