Naš narodni život

134 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

Овамо се могу убројати и мутавџијски и терзијски занат, који не могу бити у вези са домаћим радом те врсте. У примитивној култури човек никад, или врло тешко, предузима послове, који су првобитно припадали жени. Узимање из друге руке иде већ лакше.

Овамо спадају и занати несумњиво варошког порекла са израђевинама само за варош. То су фурунџијски и алваџијски занат, чији мајстори иду у гурбет и као печалбари тамо раде звој занат, док у својој кући послове свога заната остављају потпуно жени.

КУ

Само још неколико напомена, Примера за занате по селима, било да их раде појединци било да се раде у маси, има у нашем народу врло много. У Средњем Полимљу и Потарју има села у којима се сви сељаци „искључиво баве ковачким и лончарским занатом““ У неким селима у Врањској Пчињи сви су дунђери. „Још дете, веле, а грабнало теслу у руку“ Сиринићани су сви терзије. „То им је као неки наследни занат. У свакој кући уче се томе послу и нема куће да га по двојица и по тројица не знају, Они се размиле по селима по Копаонику, Лабу, по Скопској Црној Гори и Подрими и тамо кроје и шију““ По занатима су добили имена читави делови села. У Лужану (Срез Моравски, Округ Нишки) читава се једна мала зове Рогожарска Мала, · а њезини становници Рогожарцима, јер је поред баре, у којој има рогоза од кога плету рогоже (асуре). Сличних примера наводи и Г.Ј. Цвијић. У средњем веку било је у нас читавих села која су се бавила занатом, па су по њему добила имена,

' Р. Николић, Врањска Пчшња (Насеља П, 162—168) : Ј. Цвијић, Основе за географију и геологију Македоније п Сшаре Србије 1, 113.

2 Насеља 1, 138,

3 Насеља П, 162.

= Б. Нушић, С, Косова на Сиње Море, 11.

2 Насеља 1, 145.