Naš narodni život

Де ИМ ~ ма

НАШИ СВОСКИ ЗАНАТИ. | 133

риград, а „данас раде колико само да подмире потребе становништва ових области и да нешто однесу на трг у Врање“. Исто се тако у тим областима кад је „шуме било више“ радио ћумурџијски занат у много већој мери но данас, кад је шуме мање и кад је горосеча забрањена.“ У Сарајевском Пољу до окупације Босне и Херцеговине, док још није било добрих друмова и железница, сељаци су се у велико бавили кириџилуком, данас више тога нема.) | ж “ ЕЈ

Из изложенога мислим, да се види како сем зашто јављају поједини занати по селима. (галшисе са свим природно намеће питање о пореклу наших сеоских заната: јесу ли они увек само наставак и развој народног домаћег рада, или их има који су пореклом и с које друге странег У том погледу може се о нашим сеоским занатима рећи следеће:

1. Једни нису ништа друго до наставак, развој и усавршавање домаћега рада, који се, најзад, извио у специјалан посао. Такви су: ковачки, дрводељски и црепуљски занат. Они имају народну терминологију и подмирују, и ако примитивну, ипак широку, потребу народну. |

9. Други немају везе са народним домаћим радом, стоје високо изнад њега, иако и њихових почетака има у народном домаћем раду. Они су производ неке више културе, неких импортираних потреба. Од почетка су рад за награду, и као такви, онде где домаћа економија није довољна, нагоне становништво да их се лати. Имена и терминологија су им страни или од скора посрбљени. Такви су: дунђерски, ћерамиџијски и каменарски занат. Они потискују почетке народне занатске културе те врсте и узимају превласт. То су првенствено варошки занати, па су отуда дошли у село,

1 Р. Николић Насеља Ш, 49. 2 Трает. 50. з Поп Стјепо и Вл. Трифковић, Насеља М, 89—90.