Naš narodni život

148 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА,

луки,једно цлеме на Беломе Нилу, за то је најлепши пример. По врло поузданим податцима Шилуки гледају у своме краљу оваплоћење бога Ниаканга, од кога зависи срећа људи, напредак стоке и плодност земље. Због тога му „одају највеће поштовање и воде највећу бригу о њему, и, ма како чудновато изгледало, њихов обичај убијања божанског владаоца, чим покаже знаке слабог здравља или опадање снаге, проистиче директно из дубоког поштовања које имају према њему и из тежње да сачувају њега, или још боље, свети дух који је у њему у што бољем стању и снази; шта више, може се рећи да је обичај убијања владаоца најбољи доказ који се може дати о високом поштовању које имају према њему. Јер верују да је краљев живот или дух тако уско везан за благостање читаве земље да, ако се разболи или остари, стока ће се поразбољевати и престати множити, жетве ће у пољу трунути и људи ће пропасти од болести. Због тога је, по њиховом мишљењу, једини пут да се избегну ова зла да се убије владалац, док је још здрав и срчан, да би се божански дух, кога је наследио од предака, пренео на његовог наследника, док је (дух) пун снаге и док још није раслабљен владаочевом слабошпу здравља или старошћу“:. Колико је мени познато, у нашој прошлости нема помена да су из сличних разлога владаоци убијани. Исто тако о томе нема помена ни у народном предању. Али ако нема помена.о убијању владалаца, у нашем народу живи још и данас врло живо предање, које казује да је некада и у нас постајао обичај да се убијају стари људи, каошто је таквога обичаја било и код многих других примитивних народа. На њега је у нас први скренуо пажњу Г. С. Тројановић. Он је забележио народна казивања о њему у Сврљигу, Заплању, Пиротском, и Пожаревачком Округу. Он је'чак нешао да се

1 Ј. (6. Бгадећ, Тле руте од, 27-