Naš narodni život

Џ з 168 СРПСКА КЊИЖЕВНА ЗАДРУГА.

ристика Влаха (Румуна). Са извесним оградама и Вук каже да Срби употребљавају ову пословицу „за праве Влахе“. Као српску пословицу, која се односи на Румуне, схватили су је и Румуни и унели су је, као такву, у свој велики Зборник Пословица, у коме су поред румунских и све туђе, које се односе на њих.

Међутим, ова се пословица првобитно није односила на Румуне. То ће бити јасно, чим објаснимо шта у њој значи реч Влах. Не упуштајући се у компликовано питање о пореклу речи Влах, што нам овде није ни потребно, задржаћемо се само на њеном значењу у нас. ;

Од ХИ до ХИ века, то јест до пропасти наше самосталности, реч Влах у нас је означавала не само човека романске народности, него и свакога онога коме је сточарство било главно занимање.: Турци су, у западним нашим крајевима, проширили име Влах на све Србе. Путописац Бенедикт Курипешић, који је 1580 године прошао кроз Босну, вели да је у њој нашао „три народности и три вере: прво су стари Бошњаци, који су римско - хришћанске вере... други су Срби (Зитеп) које зову Власима... а вере су Св. Павла (православне)... трећи су народ прави Турци, који су војници и чиновници, а владају сасвим тирански обема горе поменутим племенима“.“ Именом Власи називани су и Срби, емигранти из Босне у Хрватску. У писму цара Фердинанда |, од 6 новембра 1538 године, хрватском бану. Петру Кеглевићу, каже се како му је јављено »да су капетани и војводе Рашана или Срба и Влаха који се обично Србима зову“, са својим присталицама и потчињенима, срећно прешли из Турске у Хрватску“ (,„...сарбапе! ег мауоде Разааш уе зтујаш ајаиае Уајасће а105 ошво 2труску тосапт...“). Од тога доба има пуно споменика, у којима се помињу: „Мајаст зе Казсјаш“, „Разстат че Мајасћ“,

1 Рад. М. Грујић, Апологија Србског Народа у Хрватској пи Славонији, Н. Сад 1909, стр. 48; С. Јтесек, 5гаа! ипа Сезеизећај; ст тапегатетисћеп Зегбтеп 1, Млеп 1914. р. 69.

2 Каа, Кпј. 56, стр. 162.