Naš narodni život

ОБЈАШЊЕЊЕ НЕКОЛИКИХ НАР. ПОСЛОВИЦА. 178

две сличне: „Глава му јеу торби“ и „Метнути главу у торбу.“' Код друге има Вук као објашњење: „Прегорети свој живот“. У Љубушака су такође две пословице: „Метнуо је главу у торбу“и „Носи главу у торби““ У великом „јести ки ћгуакос зграког јемка“ Југословенске Академије код речи тада објашњено је значење „глава у торби“. Ту се вели „Метафорички се каже да је коме глава у торби кад му је живот на погибли, те као да му је глава већ одсјечена, Ту се наводе сем прве пословице из Вука, још и примери: „Носим главу У торби“ (из 1678 године); „Главу у шаци држати, главу у торбицу свити“ (из 1808), са објашњењем „унат ехропеге, 1 репсшо упае мегзал“; „Волим махнут преко горе црне, а У торби главу преносити“.

Пословицама је, докле, значење сасвим јасно. Оно што није јасно, то је откуда им је дошло такво значење, Сима Милутиновић прича како је, с пролећа 1815 године, један гаваз Сулејман-паше, везира београдског, био одређен да кнезу Милошу, који се налазио у београдском граду, као у шали, покаже одсечену главу Станоја Главаша и „да му каже да је не само Главашева глава донесена, него да је ред од сад и на његову дошао, на које му Милош, проза смијех, одговори да је он своју, давно, мешнуо у шорбу, и већ неколико времена туђу, на својему рамену, носи““. Слично исту ствар прича и Вук Караџић, само што он вели да је Милош рекао: „Вала ја сам моју главу још одав=о бацио у шорбу и сад већ туђу носим“. Исту ствар прича слично и Б. Куниберт. Он вели да је Милош рекао: „Одавно је моја глава у зобници, ова коју носим није моја: има много година, како сам је ја

1 Вук С. Караџић, Српске нар. пословице, Београд, 1900, бр. 778 и 3429.

= Мехмед-бег Капетановић Љубушак, Народно благо, Сарајево 1888, стр. 97 и 127.

з С. Милутиновић, Историја Србије Београд 1888. с. 117.

4 Вук С. Карзлић, Скупљени историјски и етнографски списи, 1 стр. 142 Е