Naš narodni život

МАШТАНИЈЕ У „ГОРСКОМЕ ВИЈЕНЦУ“

У Горскоме Вијенцу владике црногорскога Петра Петровића Његоша казује се како се војвода Драшко вратио из Млетака и како је причао шта је све тамо видео. На крају његовога причања има још и ово:

И јошт ћу ви једну спрдњу причат, А знам чисто вјероват нећете, Видио сам људе у Млеткама,

Ђе на коноп скачу и играју.

Кнез Роган:

То не може бит истина, Драшко, Него су ти очи замаштали.

Војвода Драшко:

Не знам ништа, но сам их гледао; И сам мислим да је маштшаније.

Обрад:

А да шта је него маштаније 2

Ја сам чуо од једнога ђеда,

У Боку су једни доходили

Из Талије или откуд друго,

На наш пазар исти излазили

Па викнули цијелу народу: „Погледајте онога кокота!“

Кад погледај онога кокоша,

Али шљеме за ногу пошеже, Кад онај час није "него сламка ! Другом викни: „Послушај, народе ! „Свак ће сада грозд у руку имаш, „Прозду ћете бршшве принијеши, „Ал чувајте да вас јад не нађе, „Немој који грозда окинути !“ Локле сваки за по грозд ухваши, Принијеше брпшве гроздовима ; Кад виђеше чудо невиђено,

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ 12