Naš narodni život

у НАШИ НАРОДНИ ОБИЧАЈИ. ј 17

нијим деловима Босне, у Војводиви, у Хрватској и Словеначкој. У варошима, нарочито у ве иким варошима, народни су се обичаји потпуно изгубили. Само у малим варошима, нарочито у њиховим окрајцима, животари још по нешто од њих, али и то је врло раслабљено и већ на издисају.

ЗОРУ о ОБЕ

Помена о нашим народним обичајима у старини нема много. Најчешћи је помен Крснога Имена. Оно се помиње у Македонији, на Охридском Језеру, још 1018 године, за тим у Херцеговини 1391, у Канављу 1466, у Боци Которској 1772, међу Србима у Угарској много пута у ХУШ веку, и тако даље. Бадњак се помиње у Дубровнику 1271 године, отмица девојака у Србији у почетку ХШ века. Даље се у старини помињу коледа у Словеначкој, а самртни, бурђевски и други обичаји на разним местима у нашој земљи. У Душанову Законику помињу се многи социјални, правни, религиоз и и економски обичаји. За обичај побратимства имала је наша праваславна црква у средњем веку нарочитих молитава. Западни путници који су пролазили кроз наше земље доста пута помињу и наше обичаје. О обичајима налазимо. помена и у забранама које су противу њих издавале прква и држава. Најзад, 0 њима говоре гдешто и наши књижевници у својим делима. Но сви су ови помени узгредни и случајни, или су са тенденцијом, која је ишла противу њих.

Прво скупљање и описивање наших народних обичаја отпочео је Вук С. Караџић, Он је још 1818, године, у свој Српски Рјечник, унсо код појединих речи, ради њиховог бољег објашњења читаве описе народних обичаја. За тим је описивао обичаје и у другим својим делима: Мотепегто шта Мотгепегитег (1837, српски превод 1922), у Ковчежићу за историју, језик и обичаје (1849) и у књизи која је изашла после његове смрти Обичаји народа српскога (1867).

НАШ НАРОДНИ ЖИВОТ 2