Naša diplomatska struka i moje službovanje u njoj

ТРЕЋЕ ПИСМО. 19

посланства који се са нашим платама не можемо да меримо ни са одаџијама појединих амбасада. Ове данашње плате, које су разрезане још за времена „Кочине крајине“, када је била ока леба 10 пара а говеђина 20 пара, природно је да не могу бити довољне данас када је ока леба 2 гроша а говеђина 4 троша. Али опет за то треба метути руку на срце па рећи истину, да би неправедно било да се повисе плате само чиновницима дипломатеке струке, а осталима не. Та за бога и они су синови отаџбине као и ми, и они врше елужбу као и ми, па зар би праведно било да ми благујемо, а они да скапавајуг — Не Милане, што је право и богу је драго, а овај твој последњи предлог не базира се на правди, дакле не ваља, не може да упали !.,

Сваки почетак, веле, има свој свршетак, ево дакле и ја евршавам разговор мој са тобом у шисму о твојој Фамозној „дипломатској студији“, и могао би истина сада да оставим перо, али ми се не може на ино а да ти овако при растанку не кажем још и ово:

Кад погледим на ову твоју „студију дипломатску“, написану на осам листа „Отаџбине“, од којих су два листа испуњена цисрама, два украђена, а све скупа хаов од глупости, безобравлука и швиндла;

Кад помислим онда, да је писац таковог ђубрета, главом М. Ф. Христић, секретар посланства у Петрограду, и на велику жалост „одправник“ (Сћатеб 4' абатек), — једини данас прееставник Србије код велике Русије;

Кад се сетим онога, што си ми ти Милане причао о посланику петроградском, твом данашњем шефу, кад си га водио те представљао посланицима тамошњим, како, велиш, седи укрућен и само чешља браду, не зна ни да бекне Француски, а ти за њ са посланицима говориш, додајући: „знам ти ја шта говорим“ ;

Кад се светим како је некадањи овд. Француски посланић т. Фурније у очи казао нашем пређе овде а данас у Бечу посланику : „Ви не заслужујете да будете незавнени“; па тај наш посланик лепо све то прогутао, и ни речи (помисли !) у одбрану отаџбине своје г. Фурнију није казао;

Кад помислим да је тај исти бечки посланик толико мудар био, да приликом једном кад га је шитао миниетар: да ли се наплаћују неке таксе, сам својом руком ставио на полеђини

оЖ