Naša diplomatska struka i moje službovanje u njoj
ОТВОРЕНО писмо ~
онај који чита орган радикалне партије „Самоуправу“ могао је да види, да од свега овог у критици мојој није било ничега; а и ви сте, господ. министре, то званично потврдили; нити би ЊЕ 7 критика моја угледала света кадби ма што од тога у њој било. НЕ. Х Па када од свега наведеног у критици мојој није било ниа чега, зар је онда требало и могло да буде, да се ја отпустим из државне службе и то само зато, што се вама није допао „тон“ писања мога2! Да ли је критика моја каква дипломатска, нота, и какви су то интереси државни њоме оштећениг — Критика, је моја рад књижеван, а литература нема никаква посла, са „тоном дипломатским“. Но како ви силом власти нађосте, да су „литература“ и „тон дипломатски“ једно исто, онда молим да ми кажете, како вам се допада овај „тон“ писања, погледајте господ. министре:
„Што се пак овај случај десио, то се без сумње мора дубоко жалити; али терет кривице за то пада на несавесну и дивљу опозицију, која у својој заслепљености не бира путове којима иде“...
Да ли је ово „тон дипломатски“, да ли овако писање одговара једном дипломатиг! Да ли је онај дипломата, који у једној уставној земљи називље народне претставнике „несавесна дивља опозиција“, да ли тај сме и има образа да замера другоме, што се у књижевном раду није служио „тоном“ дипломатеким 2!
: Ви сте, господ. министре, даље нашли, да сам ја критиком мојом нанео увреде некима од наших г.г. посланика; и то вам је један од основа противу мене. Питам вас да ми кажете, да ли сте могли и емели да се служите тим основом противу мене, када по закону нисте позвани да расправљате питање личних увреда; и ко вас на то овластиг Зар у овој земљи нема суда, и зар питања личних увреда нису регулисана закономг — Ја сам отворено казао: „ако се је ко нашао увређен критиком мојом, нека ме тужи суду, а ја сам готов да зато одговарам“. Па зашто се онда глг. посланици Ф. Христић и Ђ. Хорватовић не тужише суду, и путем закона, не тражише задоволења, кад су у праву, и кад сам ја за њих неистину казаог Зар ти браниоци народних интереса у туђини нису ни толико моћни да бране своје право, но им се ви, господ. министре, наметусте за тутора, и то тутора кога закони ове земље не признајуг Зар