Naša diplomatska struka i moje službovanje u njoj

; |

ПИ А Пе Ри У у ле“ у 5 - 1"

ПРВО ПИСМО.

Ули - 6

Милане !

Беше некако почетком јула; седео сам у посланству са нашим пријатељем Терканом, и чекао пошту. Ти већ знаш, са каквим се неетрплењем очекује пошта, кад је човек у туђини, нарочито овде у Цариграду, где пошта долази само дваред недељно.

Заиста је то чудо! Човек док је у туђини интересира се за најмању ситницу, која ве у његовој отаџбини догађа; пита и разбира на све стране, претура све могуће новине, е да би само што више новога сазнао. И опет му се вазда чини, да није еве поцрпео, да има још нешто, али то ће сазнати идуће поште!

Тако ти је било са мном и Терканом, седели емо, као што рекох, и чекали да нам ова пошта донесе оно, што нам је прошла остала дужна! Није дуго прошло, зачу се лупа алке на капији, и на вратима се појави гаваз свечано са његовом торбом — пошту нови. Ја не знам, Милане, како ви тамо радите, али овде је код нае обичај, да гаваз носи сву пошту посланику, па он пошто најпре све прегледа, шаље свакоме своје: а кадкад се дешава да смо и сами присутни при подели, и сваки своје узимамо. Но и у једном и у другом елучају, пошто на брзу руку писма и новине прегледамо, обично се после сакупљамо те мало пробистримо; па онда се један по један у своје канцеларије“ повлачимо, и ту сада настаје детаљније штудирање писама и новина.

Тако ти је било и овога пута. Пошто смо мало пробистрили, сиђем ти ја са Терканом у нашу канцеларију, коју ти