Naša književnost

Сам назив показује садржину прве књиге. То је „природна историја човекова“: дуги и мучни пут од потпуне зависности, робовања природи до победе над њом. Први део књиге казује нам „како је човјек постао човјеком“, а други део „дивову младост“. Дале. ки предак човеков (по Дарвину), нај. савршенији мајмун, напушта свој кањез, шуму, ослобађа се „хранидбеног ланца“, прилагођује новим условима

живота: учи ходати, ослобађа руке за.

рад, који га је током векова и учинио човеком. Он се служи оним што налази у природи, а после нађено, природво, преобраћа у нове предмете, постаје стваралац и на тај начин све мање зависи од природе. Прегледно и сликовито, ређају се крупне геолошке промене и поједине фазе човекова развитка: камено и бакарно доба, човек ловац, пастир, земљорадник; врсте људских насеља. Постепено „човек радом стиче ум“, а потреба га је нагнала да створи средство за споразумевање, најпре „језик кретања", а после савршенији „звуковни језик“. У овој првој књизи нам је још дата и слика првобитне културе примитивног човека. Друга књига објашњава руској деци прву „пјатиљетку“, велики груски иетогодишњи привредни план: организованом планском производњом, стварањем сопствене индустрије треба искористити огромна природна богатства совјетске земље, ослободити се зависности од страног капитала и по цену највећих напора и одрицања у новом социалистичком поретку створити човеку лепши живот. — Обе књиге су прожете вером у човекову снагу и неограничене стваралачке могућности. Претпостављајући да ће доћи и до трећег издања, мислимо да би у првој књизи, кад се већ објављује у Београду, требало употребити синониме и изразе средине у којој књига излази, а исто тако и исправити малобројне и ситније правописне и стилске омашке управо зато што је дело, и поред занимљивости и за одрасле, намењено деци. 6

М. Иљин: Сунце на столу. Друго издање. Београд. 1944. Издање централног одбора УСАОЈ-а. Превеог

Ова трећа књига од истог писца, такође у другом издању, још је занимљивија. То је историја борбе човекове за светиљку у дому, на столу, У граду, у подрумима, лукама. Свака научна појединост у овој књизи тако је занимљиво дата, да може бити- мотив нове приче, нарочито приче за децу. Или обрнуто: свака занимљивост је нов научни податак. Деца се на пријатан начин обавесте колико се људског тру“

да утрошило на ствари које нам се чи--

не да постоје саме од себе, као они најосновнији елемгнти живота. Ј.Х.

Филдингов роман „Том Џонс“. У Енглеској се роман рано јавио. Још у ХМЕ веку Роберт Грин пише неколико романа, који су према романима у осталој Европи значили напредак. После њега тај род усавршавају Томас Лоџ и Томас Неш (Мазће), пишући тзв. „пикарске романе“. Роман овога последњега, Злосрећни путник или живот Џека Уилтана у многим деловима је савремен, па би и данас занимао читаоце. У последње време откривен је из тога столећа још један романсијер, Тћотаз РПејопеу с неколико романа из живота ткача и ужара, у којима се слика у свој ширини овај бурни век који ће човечанству дати Шекспира; век у коме ће се ренесанса бујно изразити у енглеској књижевности.

Али је ренесанса доба поезије и драме. Роман се јавља у свој својој пуноћи тек у ХУШ веку, са Дефоем (Мол Фландерс), Ричардсоном, Голдсмитом, претставницима тзв. сентименталнога романа.“ Убрзо ће-се одмах за њима као реакција јавити једна много модернија врста, реалистички роман, који је већ Дефое нагласио у више својих дела. Први јасно одређени писац реалистичкога романа јесте Хенри Филдинг (Непгу Елејате, 1707—1754). чије је прво дело Џозеф Ендрјус свесно писано као нека врста одговора и поправке Ричардсоновој Памели. Он је претставних енглескога грађанства које је у то доба почело стицати утицаја у јавном животу Енглеске својом способношћу и привредном моћи, и природно је што је једно умерено реалистичко схватање живота дошло до израза у његовим делима.

Али Филдинг је имао и сувише духа да би се борио за палму „породичнога писца буржоазије“. Он је и сатиричар. У Животу господина Џонатана Уајлда Великога он прича једним повишеним свечаним тоном, као да казује живот каквог великог човека, повест једнога лопова који се у својој каријери: успиње до — вешала. Јунак романа приказан је у току целога причања у свему своме неваљалству свечаним и одушевљеним тоном као да је реч о најплеменитијим делима, док је његов пандан, Хартфри, добар, племенит и једноставан човек, дат као будала и неваљалац. То је снажна сатира против хипокризије и друштвених схватања племића „који тада још владају у Енглеској. Ипак му је најбоље дело „Повест Тома Џонса находа“, у коме је Филдинг спојио многе добре особине из оба