Naša književnost

О ПОЧЕТКУ СРПСКОГА РОМАНА 1

Карловачки мир, који су 1699 начиниле Аустрија и Турска, од велике је важности за наш народ. После тога мира Турци су изишли готово из целе Угарске; Бачка и део Срема, Славонија, Лика, Кордун и Банија припали су Аустрији, а и млетачка република добила је крајеве у далматинском загорју. Двадесет година доцније и јужни Срем и Банат ослободиће се Турака.

За Србе две су важне последице овога мира. Дотле готово сви под турском влашћу, Срби су знатним делом припали једној великој хришћанској империји, а тиме и Европи. Сем тога, тај српски живаљ појачан је сеобом из крајева који су остали под турском влашћу.

Осамнаести век у нас сав је у динамици и кризи, у свима областима живота, нарочито у аустриском делу. Друштвени сталежи постају разноврснији и сложенији. Међу Србе се насељавају Немци, Арбанаси и други народи. Знатни делови народа, и у Аустрији и у Турској, напуштају дотадању веру. Аустрија двапут продире дубоко на Балкан и пожаревачким миром (1718) добија северну Србију коју држи двадесет година. Западна цивилизација мења уређење и морал нашега друштва; касабе постају градови. Патријархална тактика националне борбе у оквиру пећке цркве замењује се борбом за културну аутономију, заснованом на привилегијама аустриских царева. Наша спољна политика свесно и одређено окреће се Русији.

(Осамнаести век значи за нас многе добитке и губитке, али то је век у коме се уобличујемо као нација у савременом смислу те речи. Тада ми престајемо да будемо источњачки милет и постајемо модерни народ са свима атрибутима тога појма.

За нашу књижевност осамнаести век такође је врло значајан. У томе веку ми трипут мењамо књижевни језик. Упочетку столећа пишемо црквеним језиком кроз који је пробио народни говор. Око средине столећа већ сви пишу друкчије: руско-словенски. Донели су нам га кијевски учитељи; јаш више све већи уитцај Русије, али највише све грчевитија тежња да смо јој што ближи, да смо што више своји с њом. Затим се пред француску револуцију јавља ДоОле са својом идејом о демократизацији просвете и пучким језиком у књижевности.

Мако је мање значајна, у овом се веку догађа и промена азбуке. Све до 1767 српске књиге штампане су ћирилицом каква је и у обред-

Св пр Ма Му