Naša književnost

Светозар Марковић |

а ЊИВЕ Ура панда Ба или ве НОВИНА а У 5

= 173

лики учитељ Светозар Марковић. У то Слободани Јовановићи могу да буду убеђени. а

Што се тиче филозофског материјализма Светозара Марковића, тачно је да то, строго узев, није био материјализам Маркса и Енгелса већ више механички материјализам Пихнера и Фохта, с примесом извесних позитивистичких елемената и дарвинизма, схваћен и примењиван од Марковића, а особито од његових ученика, такође механички, то јест механички преношен у област друштвено-историских појава, где се он морао показати као неефикасан и беспомоћан; јер, друштвено-историске појаве имају своју сопствену специфичну з2конитост, коју су класичари марксизма открили и генијално формулисали у историском материјализму. Светозар Марковић није могао да се издигне до висине историско-материјалистичког тумачења друштвених појава, иако је он био читао основне радове Маркса. До краја свога живота он је у том погледу остао под утицајем углавном Чернишевског и Дарвина и према томе није могао да у својим радовима не учини читав низ грешака, које нама сада није тешко да откријемо и раскритикујемо. Међутим, ни у ком случају није допуштено да се омаловажава значај материјалистичких филозофских схватања и пропаганде Светозара Марковића. ИМ механички материјализам, и Дарвин, заједно са својим учеником Хекелом, били су у своме времену, а остају и до данас у поређењу са метафизичко-идеалистичким и религиозно-мрачњачким филозофима, безусловно напредни мислиоци. Ми марксисти, не одричемо се основних материјалистичких погледа Бихнера и еволуционистичке научне теорије Дарвина. Ми их само чистимо од сваке механичке, недијалектичке и неисториске примене на проблеме идеологије и друштвено историски развитак човека. У том смислу ми не поричемо, већ најкрупније подвлачимо заслуге Светозара Марковића као популаризатора материјалистичке филозофије и природних наука, када се нарочито има у виду да је он у своме чланку „Реални правац у науци и животу“ и у низу других својих радова правилно одразио потребу тога времена да се води борба против метафизичке филозофије и против религиозних заблуда. Занос за природним наукама у оно време био је општи у целој Европи, а особито у Русији. То се специјално постављало за Србију и због околности што је српском народу претстојало стварање сопствене индустрије, а познато је да се савремена индустрија не може замислити без развитка природних наука, Оптужбе Слободана Јовановића против Марковићевог материјализма и то у смислу да је потхрањивао најниже инстинкте и тежње младог поколења, у основи су нетачне и клеветничке. Јер, материјализам уопште не само не пориче, већ у принципу је органски везан с највишим практичним идеализмом у животу. Сама личност и мученичка смрт Светозара Марковића, као и код нас сама личност и херојска смрт Христа Ботева, довољно оповргавају Слободана Јовановића. Дужност нам је

А

у

1

па пена ју

И и ге

до "

| то.

3