Naša književnost

примере узајамнога помагања српских и хрватских сељака под усташким и талијанско-немачким терором и њихове заједничке борбе за ослобођење. 29 децембра 1941 пошли су италијански окупатори да опљачкају српско село Бјелопоље код Коренице, где су Италијани имали свој гарнизон. Далматинци-Хрвати сачекали су Италијане и до ногу их потукли. У Борбама око Бјелопоља и Коренице пало је много више Хрвата него Срба... После годину дана, баш у исти дан, Срби партизани одбранили су хрватско село Ричице код Грачаца од Италијана и четника и тако вратили дуг.

Али су нарочито занимљиви и инструктивни чланци са подацима за историју нашега устанка против окупатора и домаћих фашиста. Такви су прилози: „Наређење и човјек“ од Станка ОпачиБа: „Моја сјећања на прве дане устанка“ од Богољуба Рапајића; „Из почетка народно-ослободилачке брбе на Кордуну“: „Петровдански покољ у Раковици“; „Дрежница у народно-ослободилачкој борби“ од Б. Вукељића и „Устанак у Брињу“ од Вуја Косовца. Уз њих ваља поменути и научну студију „Српска насеља по Хрватској“ од Р. Грујића, У којој су резимирани сви досадашњи научни резултати о томе питању.

У другом делу календара прештампан је или први пут објављен низ добро одабраних ратних импресија, прича и песама: „Мртво село“ Милована Ђиласа, несумњиво једно од најбољих дела наше ратне књижевности; „Сестра“ — ванредна „лирска хроника“ Радована 30говића; импресивна проза „На згариштима источне Босне“ од Родољуба Чолаковића; „Расуло“, новела Владимира Поповића и још читав низ других прича и песама Ивана Дончевића, Бранка Приселца, Тихомира Продановића, Новака Симића, Григора Витеза и осталих. Најзад, у завршном делу, из одељка о друштвима и институцијама по Хрватској сазнајемо да друштво „Просвјета“ има већ дванаест пододбора по Далмацији, Лици, Кордуну и Славонији. ЗаБимљивИи су такође за историју партизанских штампарија и листова подаци о „Српској ријечи“ која је излазила у

шест места док најзад није ослобођен Загреб. У Календар је технички добро опремљен и илустрован, ЗНД Б2

Издања „Свјетлости“. — Ово издавачко државно предузеће Босне и Херцеговине објавио је досад преко двадесет одабраних књига. Од тих издања нека се тичу актуелних питања („Борба народа поробљене Југославије“ од Јосипа Броза Тита; „О лажном и правом Српству“ и „Оружана борба са окупатором и Дража Михаиловић“ од Родољуба Чолаковића), али има и неколико дела из лепе књижевности: „Изабране приповетке“ и роман „Госпођица“ од Ива Андрића, „Празнично вече“, приповетка Исака Самоковлије; „Стојанка мајка Кнежопољка“ поема Скендера Куленовића, „Сеоски лекар“ од Балзака, „Из партизанског дневника“ Р. Чолаковића и „Украјински партизани“ од Леонида Коробова.

Иако засад скроман (у „Свјетлости“ је усредсређена за овај мах готово сва издавачка делатност Босне и Херцеговине), овај почетак показује већ извесне резултате: књиге су добро изабране и одговарају своме циљу. Како смо обавештени, У новој години програм ће бити шири: предвиђени су зборници народне поезије, прештампавање Кочића и Шантића, објављивање данашњих б6осанских и херцеговачких писаца и 06нављање „Прегледа“, који је до рата био међу најбољим и најнапреднијим часописима у Југославији.

Д.Б.

Бакоња фФра-Брне. — Државни издавачки завод објавио је ових дана овај познати Матавуљев роман у два издања: ћирилицом и латиницом. Одавно исцрпено у књижарској продаји, ово најбоље дело Матавуљево дошло је као поручено у часу кад народ открива у гробницама цркава сакривену пљачку са лешева фашистичких жртава. Матавуљ је „Бакоњу Фра-Брне“ писао У доба највећега расцвата свога књижевнога дара.