Naša književnost

О ВУКУ КАО ПИСЦУ

Занимљиво је, а мислим да није ни без користи, узети једну добро познату и многообрађивану личност као што је Вук Ст. Караџић и покушати је осветлити са стране са које до сада није довољно или није уопште осветљавана, Такав покушај, и кад је овлашан и непотпун, може да буде користан, ако не по својим непосредним резултатима, а оно тиме што може скренути пажњу других на тај правац испитивања,

У нашој научној књижевности појава Вука Ст. Караџића, као „централне личности српске књижевности у средини ХТХ века“, проучавана је и испитивана са разних страна и у њеним многобројним односима. Али о Вуку као писцу, о духу, облику и техници његовог књижевног израза није много писано.

Пре него пређемо на ту тему, ми ћемо разгледати основне 0собине Вуковог духа, извесне сталне тенденције у његовом раду и развитку. Према суду историје књижевности, Вук је поникао и радио У идејама сувременог романтизма“, као што је и његов ментор Копитар „припадао романтичарском бечком кругу“. И формално је тачно да Вук има са романтичарима заједничку полазну тачку, тј. култ народних песама и старине. Али оно што га од самог почетка видно одваја и у чему се он битно разликује од истинских романтичара то је чињеница да њега из прошлости занима редовно „жива старина“, тј. оно из прошлости што утиче на садашњост и условљава будућност народа. То је Скерлић уочио и, осетивши потребу да ближе одреди и ограничи Вуков тобожњи романтизам, он је рекао за Вука „романтичар по идејама, он има рационалистички дух“. Уосталом, Вук је код извесних својих радова нашао за потребно да то и сам изричито нагласи, Тако је кратки увод у своју књигу „Црна Гора и Црногорци“ (објављену на немачком језику 1837 г.) завршио речима: „Наша је при овом тежња да описујемо просто, јасно и истинито, без сваког романтичног кићења. -

Уистини, главни предмет и последњи циљ свих Вукових испитивања и напора јесу: народна стварност и жив човек у њој; у првом реду говор и књижевни израз тога човека, а затим сви остали услови _његовог духовног и материјалног живота, његови обичаји, веровања и празноверице, традиције и сва наслеђа прошлости, али исто тако и