Naša književnost
— Одвели су Мирка!
Да, и Мирка и Трифуна и Илију. Треба. да будемо јаки, да нам не иду сузе. Али ето, оне иду. Пресијавају се на сунцу, у мраку капљу на јорган. Сузе. Хемичари могу да дају формулу: соли толико, воде толико, неколико слова и неколико бројки. Агенти би се смејали и. правили вицеве.
5 Сузе: за синове, за браћу. Одвели су их, а јутра су била туђа и
сунце је било туђе: није сијало за људе по радионицама.
Нису имали клупе под месечином, нису улагали паре за црне дане, лактови су им били поцепани.
— Отварам редовни радни састанак, рекао би Трифун, кад су се састајали.
Улицама са тандркали тенкови и певали су немачки војници, а они су држали састанке, песма војника их није плашила.
Говорили су о тенковима, говорили су и о нечем другом, пушили цигарете, а очи су им биле светле.
Сад мајкама иду сузе. Со и вода, толико и толико: из очију које су виделе два рата и много смрти. Из очију које су виделе само беду.
Из очију које ће једном видети слободу.
Из њихових очију.
уне
МЕ
Рекли су нам, неко је рекао:
У тој и тој улици, станује једна Талијанка, која има везе са Специјалном полицијом, и може да спасава људе.
Нашли смо ту Талијанку. То је била једна висока жена, са огромним псом, великим минђушама и, ексцентричном шминком, и сталним љубавником, макроом (неки жути, подбули, дремљиви Талијан).
Та жена је била љубазна и обећала нам је:
— Видећу са Драгог Јовановића, он ће ми учинити, “
· Моја мајка и рођаци, говорили су 10]:
— Како сте добри, не знамо како да вам захвалимо!
А она је, благонаклоно и гордо, одбијала да јој се захваљује: спустили смо јој у шаку неколико хиљада динара, моја сестра јој је свакодневно месила хлеб (пошто је цео дан за нас трчала, каже да нема времена ни да руча), а ја сам јој редовно куповао бонбоњере.
После два дана (увек је долазила задихана, као са крос-контрија):
· — Има изгледа да ће се пустити, каже она, — Драги ме је упутио на Бећаревића: за дан, два сигурно.
Прошло је и тих неколико дана: у
— Пропадох трчећи, рекла је она, нешто се запетљало, видели сте шта пише у новинама: изгледа да има тешку кривицу (наше уплашене очи и њен осмех, испод ружа), — али кад ми је Драги обећао, немате шта да бринете, само, — Теже ће ићи него што сам се надала