Naša književnost

ла ји А

Маи ЗА

332 Наша књижевност

Они су шапутали у шкољку микрофона пред собом, али свако од судија, чиновника, стенографа, тужилаца, новинара и остале махом униформисане публике имао је крај себе мали, црни детектор с пре-_ кидачем и слушалицама, Помоћу њих могао се пратити процес на руском, енглеском, француском или немачком језику. у

_ Изнад глава преводилаца, белио се за зид причвршћени оквир биоскопског платна. Е

Тужилац је желео да своја данашња излагања документује филмом о логорима смрти.

Монтажу тог филма, рекао је, извршили су амерички стручњаци, али највећи број сцена снимили су, педантно и бестрасно, есесовски оператери још у невреме кад су веровали у победу Рајха. У левом углу, тачно лицем у лице са судијама, седели су оптужени на ниским клупама.

Утисак који су остављали био је поражавајући. Чинило ми се да сам преварен, иако не бих одмах знао да кажем зашто.

У гомили, један уз другог као на хрпу бачене ствари, они су, кад се, улазећи, још из далека угледају, деловали недиференцирано уплашено, непроветрено и подбуло, њихове косе или ћеле имале су све од реда исту, плавичастосиву боју буђи, а њихова тела, под цивилним или војничким оделима, тако су се чудно спихтијано држала, да се морало помишљати да су већ лежала под земљом, где су се напила трулежи и влаге.

А згужвани, ма да у испегланим оделима, остављајући утисак да заударају на прљаво, иако опрани, у толикој мери нису били налик на себе, тачније, на претставу коју су имали о њима сви које су морили, сви који су се борили против њих, да је у први мах изгледало немогуће да се и једна једина реч оптужбе може односити на ту гњилу гужву несварене беде.

Можда то нису били — ониг Можда сам погрешио и ушао у дворану где за своје грехове одговарају ситни фалсификатори стотинарки или бандица некаквих престрављених кокошара, а не највећи злочинци овог и свих ратова. Како би тако јадно и којекако, тако никако изгледали људи који имају на души толико убистава, толико проливене крви, толико смрти, смрти, смрти!

Узалуд сам се тешио. Ипак су то били они, освајачи света, јунаци 6 априла, хероји крагујевачког покоља, Катина, Освијенцима, Јасеновца, шофери свих душегубки, ложачи свих гасних комора, ти лажни научни експериментатори који су вршили ексцизије здравих мишића руку и ампутације здравих ногу и стерилизације заточеница у Равенсбрику, и џелатске студије прогреса рака вештачки пренетог на хиљаде младих људи у Аушвицу, тифуса у Бухенвалду, болести срца у Нацвајлеру... ;

То су били они, иако својим изгледом и држањем нису одговарали језивој величини својих недела.