Naša književnost

и + ИУ МУР ђе ИЕ ПИ НИ и а НК ва Де и

НАША КЊИЖЕВНОСТ

СВЕСКА 3 БЕОГРАД МАРТ 1946

СТЕРИЈА И ПОЧЕЦИ СРПСКЕ ДРАМЕ

Не почиње се код нас тек сада с преиспитивањем културних вредности прошлости нашег народа. Разумљиво је да је ту улогу, у доба јачања и размаха напредних народних снага у бившој Југославији пред рат узела на себе напредна књижевна критика, која је настојала, с једне стране, да широким народним масама укаже на праве драгоцености њихове културне својине, а, с друге стране, да обогати арсенал наше напредне књижевности, да јој помогне у кристалисању теоретских основа и изражајног метода нашег новог реализма, који нужно мора да се ослања на здраве традиције старог критичког реализма у нашој књижевности. При том поновном испитивању, уз осветљавање књижевних појава и њиховог доба са новог становишта, многе од званично оцењених величина показале су се као макете од папир-машеа, изнутра шупље, а етикетиране споља професорским оценама уз освештање навиком, а неке, ниже оцењене вредности, синуле су у новој светлости. Тако је и дело Стерије Поповића добило нов сјај када су са њега скинуте прашњаве наслаге, а на њега бачена светлост правилног објашњења,

Сада је, после победе народа у борби за слободу и културу, народ постао не само пуноправни него и стварни наследник културних вредности прошлости и њихов корисник у свом стваралачком полету, омогућеном новим условима. Зато смотра над културним наслеђем, да тако кажем, инвентарисање културног наслеђа, улази у склоп оне тапије коју је народ себи дао на извојеване тековине, на своја постигнућа и своја остварења, стварајући себи тиме солидне _ темеље за даљи развитак у сваком погледу, па и у културном.

Име Јована Стерије Поповића стоји на почетку стварања српске драме и српског позоришта. Но оно не изазива само неки облигатни пијетет као заслужно име у историји српске књижевности, оно није ознака неке музеалне вредности. Стеријино дело, које је блиснуло на почетку једног развитка, није изгубило у току тог развитка, у оцени је чак и добило. Стерија није само велика историска појава за своје скучено доба, он није само први модерни српски литерат у правом смислу речи, како га је назвао Скерлић, Он је преживео многе историске перипетије, и жив је, актуелан писац у размерама свих народа Југославије, па у извесном смислу и у европским раз-

а аиаиње