Naša književnost

ПА А МЕ и а ј ЕЈ =

454

та, Место слободне и равноправне Македоније у новој Југославији, Повампирење италијанског фашизма, Црвена армија на словеначком тлу, Поводом стварања народне владе Словеније, О питању Трста, Словеначког Приморја и Истре, О задацима Ослободилачког фронта, Балканској омладини, Наша аргументација, Југословенски захтеви према Италији, Очувати тековине ослободилачке борбе, Стаљин и историја.

Књига је подељена у два дела: Први део — Нова Југославија, који садржи чланке и говоре настале у периоду при крају и по окончању рата, а односе се на основне установе наше државне организације и политичку и друштвену анализу ослобођене земље пред 3задацима свестране обнове и изградње, и други део — Из борбе за нову Југославију, који садржи говоре и чланке општег унутрашњег и спољно политичког карактера, настале од 1941 до 1945 године. У Напоменама издавача описује се рад и кретање Едварда Кардеља у току народно-ослободилачке борбе, од 6 априла 1941 до октобра 1944 и дати су најнужнији подаци о појединим чланцима и говорима.

„...Хтио бих да сви они који се боје за своју судбину и страхују пред будућношћу увиде да постоји једино могућ, иако трновит пут к бољој њиховој будућности, к слободи и равноправности, а то је: данашња народно-ослободилачка борба, учешће у тој борби у "редовима Народно - ослободилачке војске и партизанских одреда Југославије.“ (Тито),

Почињући овим речима Маршала Тита, „Пут нове Југославије“ је научна анализа тежњи, напора, жртава, победе и нових стремљења наших народа и ваше државе, вршена у ватри непоштедне оружане, политичке и идеолошке борбе. Чланци и говори Едварда Кардеља, објављивани или одржавани У најсудбоноснијим данима беспримерне борбе наших народа, на свима значајним прекретницама развоја нашег устанка, у свима одлучним тренуцимч наше унутрашње и спољне политике, осветљујући пут, дајући правац и оријентацију, били су снажно оружје побе-

=

Наша књижевност

де наших народа и у току година оружане борбе и у току кратког периода мирне изградње наше младе државе. А сакупљени у књигу они су и историја, и докуменат, али у исто толикој мери и широка, сигурна перспектива наших народа, која се пружа из основних по-

_ ставки сваког говора и чланка Едварда

Кардеља, једног од најснажнијих теоретичара и руководиоца борбе и победе народа Југославије.

Ч,М.

Нови чланови Академије наука. 2 марта Српска академија наука одржала је свој први годишњи скуп после рата. (Последњи скуп пре рата био је 17 фебруара 1941). |

На овом скупу академија, која је

-услед смрти својих чланова, спала на

деветнаест правих чланова, иако их по закону може имати до тридесет и четири, изабрала је шест правих чланова. Поред тога изабрала је и седам дописних чланова.

За праве чланове изабрани су др. Драгутин Анастасијевић, др. Петар Колендић, Петар Коњовић, др. Никола Салтиков, др, Синиша Станковић и Тома Роксандић, а за дописне др. Радивој Кашанин, др. Петар Јовановић, Павле Савић, др. Стефан Ђелинео, др. Душан Недељковић, Глигорије Елезовић и др. Георгије Острогорски, сем Елезовића све професори универзитета. Др Драгутин Анастасијевић, професор београдског универзитета у пензији, родио се у Крагујев-

цу 1877. Докторирао је код чувенога.

византолога Карла Крумбахера и постао наставник београдскога университета 1906. Главнији су му радови о години Немањине смрти (Глас Академије 86 и 92), Отац Немањин (1914), Средњовековна књижевност Југословена (1906), Две Душанове грчке хрисовуље (Споменик Академије 55), Српски архив Лавре атонске (Споменик 56), Откопавање Немањине св. Богородице код Куршумлије (Старинар 1922), студија о крунисању Стевана Првовенчанога, биографије византиских царева (у Станојевићевој енциклопедији). Сем

| | |