Naša književnost

460

ва Лењина“, Ромен Ролан — „Лењин —_ уметност и акција“, Алексеј Толстој — Одломци из романа „Хлеб“, Скиталец — „Уљанов-Лењин“, В. Иванов „Пархоменко“, Константин Феђин „Како су цртали Лењина“, А. Корнејчук — „Правда“, К. Тренев — „На обали Неве“, Н, Погодин „Часовник на Кремљу“, Всеволод Вишњевски „Лењиновим стопама по Француској“. В. Иљенксв — „Сусрет с Лењином“, М. Фофанова — „Млић уочи октобра 1917 год.“ Јевгениј Фјодоров — „Планински пут“, Леонид Радишчев — „Лењин у Соколницима“, А. Кононов „Празник.“ Доба и човек, судбоносни „покрети маса који су затресли свет и човечанство, нарочито у данима који су највише обрађени у овом зборинку — У данима Октобра, као и лик великог Лењина, који је руководио тим покретима револуционарних маса радништва, сељаштва и интелигенције, оживљују кроз све прилоге са ненадмашном снагом. Од познатог Стаљиновог „Говора на вечеру кремаљских курсиста 28 јануара 1924 године“, у коме описује прве дане свог познанства са Лењином

1903 године, карактеришући Лењина као „планинског орла“ Бољшевичке партије и истичући Лењинову скромност, снагу логике, принципијелност,

веру у масе и способност сналажења у најкомпликованијим условима револуције, до „записа по речима помоћника управитељице школе у Соколницима, лекара шумске школе, дадиље, електричара и водоводног инсталатера, старог радника пећара из фабрике која носи име Илића, у Москви,“ које је прикупио Леонид Радишчев — Лењин је жив у сваком ретку, на свакој стрници, својим животом незаборавног човека и великог вође и учитеља.

Висока уметничка, књижевна и документарна вредност прилога чине објављивање овог зборника на нашем језику не само једним лепим изразом наше љубави према бесмртном вођи Велике октобарске социјалистичке револуције братских нам совјетских народа, него и значајном културном полавом код нас,

Ч,М.

~

Наша књижевност

Часопис „Југославија — СССР“. Четири досад објављена броја органа Друштва за културну сарадњу Југославије са СССР побуђују пажњу својом опремом, одличном хартијом и добрим сликама, а такође и обилном садржином из пера многих наших и совјетских јавних радника. То је несумњиво један од најживљих наших часописа и несумњиво најлепше опремљен. с

У досад изишлим бројевима, поред актуелних написа о октобарској револуцији, рођендану генералисима Стаљина, Црвеној армији или животу и напретку Совјетскога Савеза, као и чланака које су писали најбољи претставници совјетскога инашега културнога живота, има и прилога који су У ужој вези с књижевношћу, уметношћу и историјом културе.

Такви су чланци: Наше култрне везе са народима Совјетског Савеза од Владислава Рибникара; Наука ирад од бившега претседника совјетске академије В. Л. Комарова; Црна боја, песма из циклуса „Југословенске мелодије“ од Максима _Рилскога; Лењинградске приче од Николаја Тихонова; Иља Рјепин — сликар руског реализма од Бихаљи-Мерина; Совјетскамузика код нас од Емила Хацека: Ору лтури и живоцу У Совјетском савезу од Александра Белића; О руским утицајима у срској књижевности од Милана Богдановића; Пинки је волео Тита, приповетка Јована Поповића; Совјетски комади на београдској позорници од Велибора Глигорића; Лењинов погре б песма Владимира Мајаковскога; Фрагменти из живота В. И. Лењина од Максима Горкога; Николај Тихонов од Грина; Мајкама и сестрама црвеноармејаца који су пали у Југославији, песма Радована Зоговића; Два поздрава, песма Јована Поповића; Красноармејци нам улазе У куће, запис из рата Исидоре Секулић с низом других прилога.

Последњи четврти број је посвећен

: _Ј)