Naša književnost

499: - | ____ Наша књижевност

истиче из тих особености, о тенденциозности уметности и уметника под нашим условима.

Светско-историске одлике совјетске литературе, којима се разликује совјетска литература и уметност, у томе су што се њихова идејна тенденциозност и правац потпуно стапају с интересима масе трудбеника, са објективним интересима бесконачног историског прогреса, То стапање ствара код уметника такав идеал у уметности, који — према речима Доброљубова — даје уметнику могућност да се апсолутно слободно предаје инспирацијама своје уметничке природе и да не долази у сукоб са истинитошћу живота. Идеје совјетског друштва, социјалистички начин његове изградње откривају, још невиђене у свету, просторе за свестрано развијање човека и човечанства, Те идеје и пракса совјетског друштва непомирљиви су према сваком кочењу у совјетском прогресу. Напротив, они најпотпуније изражавају нужност историјом наметнуте такве друштвене организације из које ће бити уклоњене све и свакојаке препреке, које сметају човеку да иде напред, да испољава своје творачке могућности, да живи животом пуним дубоког смисла и интереса. Никада још друштвени живот није постигао такво творачко и градитељско уздизање, никад још таквим силним млазом није текао народни живот и никада се још нису откривале душевне снаге људи и нису блистале таквом људском лепотом њихова херојска дела, као у земљи коју је Велика социјалистичка револуција повела новом животу.

Зато је фашизам, најгори непријатељ целога човечанства и свега што је човечје — у совјетској земљи наишао на снагу која му није дозволила да угуши савремену цивилизацију и која је спасла свет од пропасти.

Тенденциозност совјетске књижевности и целокупне совјетске уметности — израз је баш те саме спасилачке, за човечанство, борбе и живота совјетскког народа, који се одражава у самој суштини совјетског уређења, које у себи крије чудотворне могућности историског развитка у име човечије среће,

Зар може бити плодоносније начело за правога уметника, који живи народним животом, за интересе човечанства, него што је онаква тенденциозност која иде у стопу за највишим друштвеним идеалима. У тој идејности, у тој дубоко-плодотворној тенденциознсти наше уметности је њена снага, залог њеног процвата. Све најлепше, што је створила совјетска књижевност, сва она дела која су не само ушла у историју књижевности, већ и у живот нашег народа, заснована су на сједињењу дубоке совјетске идејности са праведним и искреним односом према утисцима стварности.

Какав смисао у светлости свих тих непроменљивих факата има тврђење друга Феђина, да нетенденциозност уметникове природе даје неопходан ваздух у -радуг Зар не би било тачније рећи, да тежња совјетског уметника да не буде тенденциозан тачно одговара тежњи