Naša književnost

14 Наша књижевност

анским балзамом, меће памук у лево ухо (само у лево, јер на десном спава). Изузев летње месеце, он облачи за спавање нарочито „јегерово“ рубље од фланела, а преко тога кошуљу спаваћицу; кошуља је најнижа мушка нумера која постоји, па ипак она је малом човеку до земље. На своје голо теме четкар меће нарочиту капу од беле вуне.

Кад све то сврши, он легне у свој кревет, погледа још једном жену која у том тренутку увек заклопи очи као да спава, прекрсти се, угаси лампу, и окренувши жени леђа заспе одједном, као животиња.

Тада Аница отвори очи и одахне.

Почиње да живи, па ма и не мирним, мучним животом несанице.

Како су године њеног брачног живота одмицале, ови часови у постељи пре спавања или приликом буђења бивали су за њу све значајнији. Првих неколико месеца брака газда Андрија је прелазио у женину постељу; најпре свако вече, па онда двапут недељно, па једном. Али убрзо је и то престало. После разговора и наредаба о кућним пословима, ситним друштвеним обавезама и после тих дугих, заморних причања о себи, газда Андрија би легао у свој кревет, задовољан са самим собом и са целим светом. М исти такав се и будио сутра рано ујутро, и спремао се за дневни живот и посао. (Он одавно већ не осећа да поред њега спава или бди млада жена, не помишља да ли и она нешто жели, мисли и осећа, и уопште не води о њој рачуна другачије до као о кућном чељадету и обавезном сабеседнику.)

У овим ноћним сатима жена не може да заспи. Не жели да јој муж дође у постељу. То нипошто, Усрећава је и сама помисао да он спава. Али сама не може ни да заспи ни да мирно бди. Изгледа јој да постеља под њом дише и да врелина бије из јастука. Сама себи говори да треба да се само мало стрпи и за тренутак смири, па ће видети да је све то варка. Легне на леђа, заклопи очи и дише дубоко и једномернс. Ако ни то не помогне, диже се, одлази тихо у купатило и кваси хладном водом груди и шију. То обично помаже и доноси сан. — А буђење је исто тако необично и на свој начин тешко.

Буди је обично већ са свитањем неки немир у ножним мишићима и дотле непознат бол што бриди у дојкама које су као утрнуле. Али са њом се будила увек у истом тренутку и нека нада, потпуно неодређена али неизмерно богата и велика до у недоглед.

Нису били лаки ти ноћни часови у којима је жена лежала будна, не знајући ни сама право да ли је то стога што не може да заспи или што хоће да бди. Па ипак, они су јој били драги, као и ти тренутци буђења, јер су били само њени, и једино што је било потпуно и искључиво њено у садашњем животу.

Али четкар је, ето, у последње време почео и од тих часова да јој узима понешто за себе. Јер, његова страст да својој жени прича и да пред њом глуми све је више расла, и часови после вечере нису му више били довољни, Све се чешће дешавало да газда Андрија, оду: