Naša književnost
Запис на срцу мртвог партизана 63
Пст! Не будимо ноћ,
не реметимо сан другова!
Чека нас нова борба,
чека нас нови пут.
Па ипак, иако кротки и свесни,
у нама сунчана олуја бесни,
док кроз разбити прозор провирује месец жут.
7
Три дана смо ишли долином и брегом, три дана смо газили стазе под снегом, гледали румено-азурна обзорја
и ужарени снег на рубу видика, —
три дана смо ишли под шаторјем борја и били међу друговима,
говорили с њима,
и мислили с њима,
били једно с њима, —
а ипак били два завереника.
8
Три ноћи смо лежали у прљавим кућама, у клупку чељада и јагањаца
и дах телета лизао нам лице,
лежали немо и чедно
и сјајили посред тмице,
и потајно плакали, смејали се,
и потајно се збијали, грејали се,
о дани, месеци, године, столећа, —
а биле су само три зимске ноћи
и два пакта волећа.
9
А онда си пошла у снежни сумрак, ја на једну страну, ТИ на другу.
Руке се стежу — из рамена се кидају, поглед се кочи у пољупцу невидљиву, дугу, Х
а на лицу мирна ведрина.
Из опасности прошлих у опасности нове, у борбу до краја наша земља нас зове. Гута те снежна путања.
Ти си све мања и мања,
у око би ми стала.