Naša književnost
о шш
ЗАИР У =
а орање 7
64
Наша књижевност
Ишчезава лик твој драг
и тама је пала.
Снег ти полако завејава траг, а остаје само домовина,
Ипак сам се понекад освртао. Дал си се освртала»
За нама даљина,
пред нама даљина...
ИДБАРСКА БАЛАДА
1
Из крила ноћи рађају се сенке, муклим штропотом звоне дубине. Са стрмог виса у мрачни бездан, где малене ватре сеју рубине, ваља се колона.
У кланцу под нама речица хучи чаролија блиста, глас бајке звучи. Шта доноси тај незнанг
Као да престаје нешто
а почиње нова васиона...
Иза нас наше тешке ране
и скупе победе наше,
иза нас плам Петровца, Вакуфа, Прозора, сјај родне Раме и Неретве, —
а пред нама дал победни поход маше2 Иза нас пут наше крваве славе
а њиховог срама .
и на њих сручене клетве.
Пред нама поход у нове краје. Мења се крај, а наш марш траје, траје.
Између прошлог и оног пред нама сребрни, звонки Идбар наш чека у стрмим обалама
између џинова од леда, —
ко замађијана нестварна међа,
ко огромна, тајна, загонетна веђа иза које нас Сутра гледа,