Naša književnost
258 5 Наша књижевност
Арсењева. А ти замени некога нечим.
Лидија. Не разумем! И — уопште — шта се догодилог Фадрике су увек подизане. Арсењева. Подизане јесу — али од других људи, и не због
чега су данас подижу. Видиш, теби се самосталност свиђа, али она ве бити могућа за појединце само онда кад сви буду самостални.
Лидија. То је утопија» Је ли: је си ли се купала >
Арсењева. Да.
Лидија. Чудновато изговараш — да!
(Улази Миша.) ;
Лидија. Ево Мише.
Миша. Дођавола...
Лидија. Он увек псуде.
Миша. Баш не увек.
Лидија. Треба рећи: добар дан, а он каже: дођавола!
Миша. То је китајска церемонија! Ексери вам штрче, што не узмете чекић и не закуцате их.
Лидија. Не желим да куцам ексере! Седите, даћу вам каву.
Миша. Нећу. Д. Арсењева ...
Лидија. Знаш, другарице ДАрсењева, Миша је заљубљен у мене.
Миша. Ја2 У вас» Е, није него! Ви ми се чаки не свиђате.
Лидија. Збиља>
Миша. Па, наравно!
Лидија. Е мило ми је, ако је тако.
Миша. Тако је! Зашто да вам буде мило. И — није истина да вам је мило, Интелигенција воли да се свиђа, свеједно коме било ...
Лидија. Умирили сте ме, Мишо!
М и ша. Умириог Ех, ви... Чиме сам вас умирио Ви и нисте били узнемирени. Сметате само...
Лидија. Ћутаћу. _
Арсењева. Мишо, ви сте зле воље»
Миша. Шта то значи, д. Арсењева !__ Онај бирократ, Дроздов забранио да се даске узимају са грађевине за трибину, како ћемо онда да је проширимо> Китајев дозволио, а он не да! Мука! И он се непрестано шали, као да је интелигент.
Арсењева. Дроздов је овде, разговараћу са њим.
Лидија. Мишо, попијте каву!
Миша. Добро. То јест — хвала! Затим потребно је, уз завесу пришити два застора, а он каже: то је којешта! Заставе су поцепане, и мало их је... Каже, ви треба да се сами опорезујете, а како ћемо ми дођавола да се сами опорезујемо.
Лидија. Ох, Мишо...
Миша (умирујући). Хе, ништа! И ви мора бити да добро псујете, види вам се по лицу. Без тога не можеш да живиш... И онако смо за месец дана сакупили отпадака за четрдесет и седам рубаља, и за учвр-