Naša književnost
Сомов и други у 259
шћивање бране зарадили седамдесет и три, га за поправку читаониге и за ликвидацију неписмености ... (Теренћев, Дроздов, Сомов.)
Теренћев. Дакле тако: ви идете у фабрику, а ја ћу да отрчим да видим шта се ради на грађевини.
Арсењева. Дозволите- само неколико речи»
Дроздов. Изволите. (Одлазе, Миша за њима.)
Сомов. Је ли по вољи каве, Иване Ивановичу >
Теренћев (гледа оне који одлазе). Врло радо, врло радо.
Сомов. До виђења. (Одлази).
Теренћев. Дивно време, а Лидија Петровна!
Лидија. Дивно.
Пеелркени цеви Јес а <= анко це овацскена-
Лидија. Учитељица из Селишта, моја другарица.
Теренћев. Та-ко. Што је нисам пре виђаог
Лидија. Она је од јесенас овде, ту скоро ке вратила из Москве ... |
Теренћев. А ви... познајете је одавно
Лидија. Заједно смо училе гимназију.
Теренћев. У ком градур
Лидија. У Курску.
Теренћев. Аха! Дакле тако!
Лидија. Што вас је то обрадовало2
Теренћев. Било је ту нешто! Реакционарна варошица. Био сам у њој. Док су били бели.
Лидија. Страшни дани! Е
Теренћев. Да, није пријатно у рату. Нарочито кад се отступа. Наступати је лако. “ |
Арсењева (враћа се). Е, Лида, ја морам у село.
Теренћев. Што журите, допустите... то јест —- опростите! Ви сте кћер доктора Охотникова2
Арсењева. Да. Али ја се вас не сећам...
Теренћев. Како бисте ме се сетили! Међутим, ја сам тај који је лежао у вашем стану, у Курску, рањен...
Арсењева. Фјодор... заборавила сам вам име! Тешко вас је познати.
Теренћев. Како да не! Готово је осам година прошло. Уз то ја сам тада био Степан Додов, а моје је право име Иван Теренћев. И угоијо сам се, стално у аутомобилу. Видите ипак смо се срели, а2 До: ђавола! А ви учитељујете>
Арсењева. Да.
Теренћев. Тако. У партији стер
Арсењева. Не.
Теренћев (донекле ожалошћен). Зашто2