Naša književnost
Сомов и други | 265
Семиков. Не Семиков, него Семи-оков! „Известија“ су објавила промену презимена. Семик — значи незнабожачки празник, сује“ верје, — јеси ли разумео
Китајев. А ти играј, крећи!
Семиков. Зато сам уметнуо о: Семи-о-ков! Ништавни кружић, а — некако оплемењује.
Китајев. Та играј! Та, куда ћеш» Шах краљу.
Семиков. Какав несрећан случај!
Китајев. Иди дођавола! Ниси занимљив,
(Припаљује цигарету. Улази Људмила, узима столицу и одгази. Ободица гледају за њом. Семиков ставља шаховске фигуре у кутију. Чује се виолина.)
Семиков. Пријатно ти је и песму да потпишеш: Семи-оков.
Китајев. Ипак, ма како да лепо свираш у виолину хармоника је изнад ње.
Семиков. Сад ми песме лако теку.
Китајев. Као пљувачка. Ја, брате, не волим твоју поезију некако је водњикава.
Семиков. Ти не разумеш, а Тројеруков.,..
Китајев. Он те хвали зато што је заплашени интелигент, Ма да је паметна глава... Лепо говори: наравно, вели, маса постоји, али —" ако нема хероја историја се прекида. То је тачно: ако се ја не осећам као херој, то је као и да ме нема. Овде може да се постави овакав пример: изградили сте лађу, па пустите је нека плови, а ако је држите непрестано на ленгеру ког ће вам врага2
Семиков. Тако је!
Китајев. Или пошљу човека у мочваре да плива! Куд можеш да пливаш по мочвари2 Ево ја, на пример ...
Људмила. Китајеве, ходи овамо, помози.
(Људмила и Китајев одлазе.) (Семиков вади из џепа књигу, чита и миче уснама.) (Улази Миша.)
Миша. Шта ти ту радиш» Семиков. Играо сам шаха. Миша. Је ли хор овде, у седам> Семиков. Јесте, Миша. Јеси видео Арсењеву 2 Семиков. Долазила је да крпи завесу. Миша. Ти ћеш рецитовати песмег Семиков. Могу. Миша. Старе2
(Људмила у врат има.) Семиков, Не, синоћ сам написао:
Време све брже и брже лети, А људима је све теже и теже, и ја не могу разумети