Naša književnost

266 Наша књижевност

Куда то наши дани беже. Куда то опи јуре, кудг

Миша. Мани се тога! Кога то интересује, што ти не разумеш»

Људмила. Откуда ти, Вањеча, у глави све неке досадне речи: Као да је пастарос.

Семиков. Каже се парастос, а не пастарос.

Људмила. Добро де, може и пастарос! Отрчи у клуб; чика мора да је тамо, реци да је ручак одавно готов. Позови и Арсењеву, ако је тамо... (Увређени Семиков одлази. Људмила седа на столицу.) знаш како га је Саша Осипов прозвао» Стихокрад; каже да он туђе стихове краде, прежива их па прежвакано избацује као теле. Ех, Мишка, досадио ми домазлук! Хтела бих да учим, а — каког Наговарам чику да се жени! А ја да идем у Москву да учим! Ако останем овде удаћу се, искочићу кроз прозор у коприву.

Миша (озбиљно). Рано ти је да се удајеш!

Људмила. Много се ти разумеш у томе! Не бој се за тебе нећу.

Миша. Па је не бих узео такву...

Људмила. (Ох, јагњешце једно !... Не, Мишка, озбиљно, ти си паметан, чуј, да оставим чику на туђој особи — исто тако не иде, ради он за петорицу, нема кад ни да једе ни да пије, — ко ће да

га крпи, да га пере, он на себе не уме да мисли.

Миша. Посаветуј се са Арсењевом ...

Људмила. Саветовала сам се. Она просто решава = да учим! А ја чику жалим, он ме је подигао. Почела сам да садим цвеће иг досаде. Ја цвеће заливам, а људи падају од умора. Срамота ме.

Миша. Па да... Мало је смешно.

Људмила. Јеси видео Костју Осипова»

Миша. Нисам. Не разумем, где је нестао Пре три дана отишао у Селиште, у селски савет.

(Улази Арсењева.)

дрсењева. А ја вас, Мишо, тражим! Ево вам платно, боје, четкице и пароле ликнепа, идите и намалајте их што пре, и то добро.

Миша. Знам ја то, Могу ли код тебе, Љуткаг

Људмила. Иди, само немој много да прљаш,

Миша. Добро. Нећу много.

Арсењева. Што си покуњила њушчицу 2

Људмила. Све због онога...

Арсењева. Слушај, Сомови имају куварицу.

Људмила. Знам је, Фјокла, занимљива старица ...

Арсењева. Њој се тамо не свиђа. Хајде да је наместимо КОД чике. Она је добра, поштена, и није глупа.

Људмила. Да разговарамо са њом. — Ко је тог

(Долази Крижов, осврће се.)

Кога тражите, децо

Крижов. Иван Теренћев, станује ли тур