Naša književnost
268 Наша књижевност
Дроздов. Не, не чини ми се! Знате песму:
Ти си, вели, безобразник,
каквих је много у свету... Арсењева. Не настављајте даље, није тачно!
Дроздов. Али зато ипак волим, Тебе безобразника ...
Арсењева. Борисе Јефимовичу: Јесте ли покушали да са мном будете озбиљни, а: Дроздов. Увредили сте се» Арсењева. Покушајте. Можда ће то бити достоније и мене и вас.
Дроздов. Немојте се љутити! Часна реч... ја гајим премг вама —_ велике симпатије! Ви сте наша велика радница. а ако се шалим ...
Арсењева. Треба се умети шалити, не бити досадан. Ви се. чини ми се, учите шалама од Јаропегова2
Дроздов. Зашто од Јаропегова 2
Арсењева. Не личи вам 10. Ја знам да сте ви човек добар...
Дроздов (озбиљно), А по чему је Јаропегов рђав:
(Долазе Теренћев, Крижов, за њима Људмила.)
Људмила. Друже чико! реци једном хоћемо ли ручати2
Теренћев. Мани ме! Ја и Борис смо се заложили, Крижов неће. Причекај доћи ће још Водене
Људмила. Па што ми ниси рекао2 Неће бити довољно.
Теренћев. Дођавола, Људмила! Борисе...
Крижов. Немате реда:
Теренћев. Ходи, Борисе, чуј... Хајде да седнемо на сунце.
(Арсењева скупља заставе и спрема се да иде.)
Теренћев (суво). Ви нам не сметате.
Људмила (Арсењевој). Да ти помогнем.
Крижов (набија лулу), Дакле оваква ствар, браћо другови: дошла једна група код нас у фабрику да је реконструишу, прошире и тако даље, Заиста фабрика је то била заслужила, изанђала још пре рево луције и давно је требало да се поправи; ми, стари три године смо то тражили као милостињу. Кренула радња. Помиче се овамо-онамо, полако, нема овога, не стиже онога. Командовао неки старац, моји“. година, а пре тога — долазио Богомолов, исто тако старац.
Дроздов. Јаков Антонов»
Крижов. Ко тог
Дроздов. Па Богомолов 2
Крижов. Не знам. Нећу да причам детаље, прећи ћу одмах на ствар: удесили тако, пре је полуга из ковачнице путовала до мене четири сата, а уредили су да иде седам. И све остало тако. Ја сам при-