Naša književnost

432 : Наша књижевнсст

њима пререволуционарног доба којима је он руководио стално. је штампао дела националних писаца. Још пре револуције он је израдио опширан план збирки дела националних писаца у руском преводу и остварио (1915—1916) три антологије: јерменских, летонских и финских писаца; ови алманаси утврдили су тип за сличне збирке совјетског доба.

Када се завршила Октобарска Ревслуција Горки се с одушевљењем укључио у изграђивање новог живота братских народа. Он проповеда равноправност, братство и слогу међу народима, бори се са преживелим остацима национализма, одлучно устаје против фашизма, непријатеља народа. Са нарочитом енергијом учествује Горки у из грађивању књижевности, уметности, социјалистичке културе. Тријумф његове неуморне организационе делатности био је Свесавезни конгрес совјетских писаца у 1984 години, на којем је било претстављено 52 народности, а у предавањима и говорима окарактерисано 23 на: ционалне књижевности Савеза. На том конгресу националне књижевности изишле су на смотру пред лицем совјетске земље, и земља је тада у изванредној потпуности угледала слику развоја литература братских народа — и најречитије прихватила значај Горкога као „оца националних књижевности“.

Тада се још јаче учврстило и проширило непосредно књижевно наставништво Горкога у кругу националних писаца. Он је писао хиљаде писама, читао и исправљао стотине рукописа, водио искрене, срдачне разговоре са књижевницима у свом дому, иступао на књижеввим вечерима у клубовима целе земље. Помагао је многим писцима почетницима, многе је охрабрио у њиховом раду, научио. Срдачност и тананост осећања према младим талентима овде се спојило са стро гошћу у захтевању мајсторства и мисаоности у стваралаштву.

У личном додиру, у приватном писму Горки је умео да постави смео нов проблем пред младе националне писце. 1900 год. украјински радник, песник-почетник Антон Шабленко послао је Горком своје стихове. Горки је одмах одговорио: „Пошто сам и ја сам члег мо лерског еснафа, пекар, ковач итд., то ћете ви, свакако, схватити какав интерес за мене претставља брат-радник који има склоности за писање стихова.“ У идућем писму: „У прози сте открили и моћ опажања и много срца. Много срца — то је најбоље средство за добро писање. Веома се радујем што ја, радник, могу да кажем вама, раднику пишните. Пишите кратко, просто, онако како сте ствари видели, осетили. Опишите како пати наш раднички свет, како му је тешко да нађе пут ка светлости.“

1916 године јерменском песнику Тиграну Ахумјану, који је тада преживљавао мучну кризу у својим књижевним тражењима, Горки је написао писмо:

„Разуме се, треба да пишете, и много, али је исто толико неопходно за вас — да се приближите животу, да се непосредно користи: