Naša književnost

Максим Горки и национална књижевност СССР 433

те његоцим потстрецима, ликовима, сликама, његовим треперењем, месом и крвљу. Немојте се усредсређивати на себе, већ усредсредите сав свет у себи. У животу има много отрова, али има и меда — проналазите га. Немојте бити само лиричар, немојте своју душу затварати у крлетку коју сте сами направили, -— можете да будете и хумориста и епски песник, и сатиричар, и просто: весео човек. Треба све узимати и све даривати животу, људима. Већина савремених песника живи као на ненасељеним острвима, изван живота, изван његовог хаоса. То је, наравно, лакше и удобније него живети у хаосу стварности, али то значи опљачкати самог себе. Не треба бити Робинзон, не треба. Треба живети, викати, смејати се, псовати, волети. Треба тражити оно што још није нађено: нову реч, нов ритам, лик, слику. Песник је одјек света, ане само дадиља своје душе. Ето тако. Желим вам свако добро. А: Пешков, 95.-Х.-16. г.“

У овом писму испољио се Горки-уметник, који високо цени све врсте песничке опреме, испољио се Горки-хуманиста, који високо цеви откриће свег обиља човечјег духа, свег богатства живота, и у самом писцу и у његовом стваралаштву.

Горки се радовао појавама талента или просто дара у овом или оном писцу и у таквим случајевима био је дарежљив у похвалама и помоћи. Али бивао је и строг, готово груб, када би приметио немарност у раду, непажњу према интересовању читаоца. 1914 год. у његовом писму упућеном писцу Шолом-Ашу, читамо: „Ваш преводилац понаша се према своме послу у најбољем случају занатски, а уопште немарно. Читао сам многе његове рукописе и уопште не видим разлике између вас и, на пример, Перетца (савремени јеврејски писац), он очигледно не уме да индивидуализује писца... Преводиочев језик је прозаичан и вулгаран... Сматрам неопходно потребним ла вам све ово кажем — приказати вас у таквим преводима била би лоша услуга вашој части писца.“ Даље: „Ваше три нове приче у циклусу „Пророци“ изазивају у мени само недоумицу: не разумем зашто сте то написали ви, јер — у Библији је боље него код вас. Вероватно је и овде ствар до превода... Мени се чини да сва ваша дела у по следње време не могу да уздигну интересовање и пажњу за вас у очима руског читаоца. Немсјте се љутити због истине; чврсто вам сте: жем руку.“ )

Као и раније, у руској пререволуционарној књижевности, тако и у совјетско доба Горки се бори са остацима национализма, са националном ограниченошћу свуда где их налази или очекује. Саветујући националним писцима: „скупљајте ваш фолклор, учите се на њему, обрађујте га“, — он у исто време учи: „Потребно је нарочито будну пажњу обратити на многобројне покушаје искоришћења фолклорног материјала у контрареволуционарне и усконационалистичке сврхе; то

Води тровању и кварењу општечовечанских — међународних тема фолклора,“ |

земаље 7

д--

аи: