Naša književnost

Горки у „Светској" 221

ли су да је он код нас само номилани претседник, а међутим он је био црнац који се не грози ни најгаднијег посла. После сваке седнице носио је са собом портфељ пун туђих рукописа, за које смо га молили да их само „погледа“, али их је он не само „погледао“ већ их је поново прерадио, да сваки од тих рукописа није могао да се позна, толико је био исписан његовим исправкама.

Са чуђењем сам гледао те рукописе. Понекад је било стотинама страница, за које је требало више дана рада. Све што није било добро, педантно је потцртано плавом оловком, и над сваким неуспелим редом била су прилепљена брижљива, усправна и читка слова, која су тако карактеристична за рукопис Горкога. И уз сваку такву коректуру приложена је била његовом руком написана рецензија, резултат толико исто великог рада. Природно, да када смо ми увидели како је он безобзиран према себи, потрудили смо се да га заштитимо од сличних кулука, али нам то скоро никад није полазило за руком, нарочито кад је се то тицало тзв. Народне серије књига“, одређене за широке масе читалаца. „Народна серија“ лежала је на срцу Горкоме више него све друго и потребно је било да не прође мимо њега ниједна од тих књига. Понекад, да би изабрао за малу књижицу седам или осам најзгонијих приповедака кога било странога писца, прочитавао је десет пута више, — скоро цео зборник његових дела. Тако је на пр. било са приповеткама Џекобса. Горки је узео са собом сва његова дела, која само постоје у преводу и на идућој седници их је пажљиво одабрао, при чему је дао такве инструкције редактору и преводиоцу: „Све су приповетке ишаране глаголом говорити у садашњем времену, — због чега читалац има права да пребаци преводиоцу небрижљивост или неписменост.

„Сем „говорити“ може се употребљавати и облик „рећи“, „приметити, „одазвати се“, „одговорити“, „поновити", „причати“, „додати“, уузвикнути“, „почети“, „допунити“ итд.

„Склоп реченица на извесним местима је до крајње мере нехатан и нетачан.

„Сви преводи се морају тачно проконтролисати и озбиљно исправљати,“

„Приповетке „Пад Билаз“, „Адмирал Петерс", „Смена бројева", „Повратак Диксона“ — нису погодне.

„Све остале — као што је раније речено, треба пажљиво прегледати.“ „Да би написао два реда о томе, које су приповетке згодне за штампу, требало је прочитати све приповетке, т. |. изгубити у крајњем случају половину радног дана.

Горки се необично интересовао исто тако нашим студијама о Дикенсу. Редакцију Дикенса требало је да ја радим, ја сам сачувао неколико Горкових забележака поводом тих радова. Све оне сведоче