Naša književnost

3

АБже ајка са свају страна кад н обично ја Ми смо вазали јото у утледном броју!тлваз седанска пораза и јеш грозвија

ва сваку побеђену партију. У једаред

„Раденвва“, да је свави рат један ива

еза запевашеју један гаас: енглеска 60-| насиља = убијања 6. пзљевввах; Ми, ве таташн, брвселске мовистра и депутарци | можемо зампслети да се може ратовата (преставници њапаталаста), сви европсви|џа друта начин. Ми смо пмали-изл0 пре заадарн в сви њиова чаршалн, ђенерала Прусви - рат. Прусн су спаљрсали села, в. остала, господа,- бечки>-Чивути Џ бео- |само око вм је убајен један војнок иди градски овинарв“— једном реча „Сав опљачкан један воз; они су бомбардали девилизовани свет“, (разуме се да под „па- вароши у којима је боло ћуво мгрвох вилизованим светом“ они. разуму само грађава, жене и деце — само кад су то себе и нвкога другог) Бао пто је ваза |зактевале њиове војничке операцвје, Ова један ов. лист, „жегосао је паљевану Па-|су рушиан вајслазанје всторајске свомеРеза као најгрозноје варварско дело што|ннке само 'вад' Фу ви“ дошла случајно се је икада десило -у асторији, а прн-| под удврац, вао што су сруоли знеместалице комуне као вајвеће злочинце, који | ипта тороњ штресбубгски; оно су опљаз-

су пада живели на земљи“

вал сва места где год су протли, па

Ова заједничка вика против комуне|су још после свршеног рата утврдвлв ваје за нас имало необична пати џзпе- своје право на пљачку теме што су нанадна. Напротав то је веома стара и п03- турван Француској нечувену у асторији вата ствар.-До јуче није боло виједног ратну накнаду вд 5 милојерди; напослетку назадњачког новинара Боје није грднојово су бомбзрдали Параз, чем су само Робеспојере, Марате (четаопима су вашим довукли велпве топове Боји су им бпли сигурно позната ова шмева и3.наих на-| потребни. за бомбардање. Што га нису вадњачвих новџна) в другове #20 највеће | топовима срупили и попалало - пре но злочинце у исторпји, Бао праве Брволове; | што се јавила комуна, ноје рад њрове 8 у стварп једна једвта“ кримска војна велвкодушности и. човечности, већ што "ван још боље: једна, једита битка БОд|се Џараз џздајом. његових заповедиовз Аустерлаца ил БОД Гравелота погубила предао равије., Ниво од ове нежне, ч0је више људи но све жртве што су по- | вечне "тосподе, што сада грле комуну, губљеве галотином у првој Фравцусвој ввје та дела називао прастим забешиством. револуцији: Алп тамо су заповедали ца-|Па н сама Версаљци бомбардвралв су реви по „божјој милости“ (А њповим | Парпо неБоливо дана,“ па шта више кад марталима а ђенергалима к са узвршеном |су ушан у саму варош, ступајућа из једне | меву изгорете Тољерије“. Ето ту је чвор. намером: да утврде своју царсву свлу|улипе у другу, бомбардали су све улаце|Тб је стара ТоКтНЕЗ, своју назадњака: 5 вазстна земљи; а овамо се подрглајн све вуће воје су ни се протавиле, ру- | оба сад ве нападају само на комуну н стротања реја ла свнне 6 врата спатаје|шшли су „топовима све штб им је 6810 | соцајалисто, већ оће да оцрне валредна. краљеве, принчеве и првупесе. Природна | на путу (па 8 свда још вије повазаво џ

је ствар ла заступници парске силе џ одвојено шта су срушила п попалили властв ва зеџљи цазивљу злонинцима. све | рерсаљска топови 3. шта. је азџаљено петаце доји ође да сруше тај „прародни“ ролеумом), дан по то ниво не назво трос» тим злачинством. Она етара напозеонов~

Наполеоа 1. пбпално је, разрушио и ска војсва са њеним срамним ђенеразтма опљачкао сву Италију, Немачву, Русију !роји Сб оноко руканрчен, каб стадо стоке, #- Шпанцју; стотанама села и вароши по | предееате у ропетво Прусима » евд је паљево је и разорево ; мизрјОБИ жртава | наједаред постала бранизад слободе 5 које У битвама ноје од гладџ, белешцина | пивизизације.

поредав у друштву.

и друга чевбље, посвапази су у његовим |. ратовима в та нш #8 што друго, већ да ји

он постане редики човез, „страшило света“, |тоцу тиравију, убијала је Џ саме сара„биш божије.= Зато су му Французи. по- | бљенике па је а мртва тела сакатила п авгаВ Фвамецпти епомевик „Вавдомски,“ грбано алостављала па пто вико не назва Бад је комуна срушила овај срамџи е06- | прбстим зеочинством. Опа већина, ттд меник варварстој, сав „обравопапџ“ свет | само чека др човењ од закона Тјер в пазвао је то дело „варварством.“ Напо- њетова помоћвуци Жилљфаври, и Ааруга леон требо попалио је и опљачкао Ал: вајни републиканци, убију и последњег ђир и Мекџко; његова војска с оолоција | усташа, па да ватакну круну каквом Орпрогутала. је зараду равцуског раденп- | леанпу, Бурбопцу или Наполеону — ко

ка м кад су ови, у очојању, остављали ји

радвовице и отеаливали рад који им нијејспаситељ поретка и слободе! Она већ

Аовосво - ни деба, Наполеов их је кур-|у

тумпма. и бајонетџма тердо у Фабрике. | грешљивост, коју данас осуђују вајгдуЛа опет " „образована“ новинарски Физн-|пљи католици — Баварцо; Опа већ

Стрв и рарллтани ве навиваху то никад|в простим злочинством. Јер то беше „зако-|д вата влада,“ А вад прво усташа на Монт- [0

нартру стрељаше два ђенерала што хте. | Канробер н сва ваполедновсел маршали и

доше дз одузму оружје народној војсци |%

„Пивидизоваве“ свет, почевша од Тајмеа Француску, о сву кривицу оне сражне 3а6 до новина у Орбаји, промаси то ва | пропасти сваљују на јадви, вема народ у Француској, Тарвшијн, коју је једва сру:

кајдрње дедо у истоњаји.

„Та, војска, воју је Наџолеон само зато соремаб да туче, грађане и држа ње-

м виле длати — та је пећина постала аме те слободе брани папску вепо« ападљ на Пивара, минустра. унутрашњих ела, зито је био благ саром устата. ('); па већ објављује да су невина Базеџ,

енерали што продадоше и упропастоше

модиже се у“ Фравпуслој, последњи јувачеи бравпоца слободе, "мужеви и жере Азве се у својој крви са усаликом: жавећа вомува, з образовани вованари ае могу да нађу речи“ којама ће да пагрде ове јувачве борце. Ови сама прачају како се убијају иљадама људи, ваго јуначка поносшто умару љене в девојве од пундава солдачких, ца опет не назввљу та убиства злочанством. А п шта је то убити

ченстео је само вашалпти палате и сру“ тета „споменове“. цивилизације. Таки су чоџечни појмово и Бод паших „пивилизоганај“ _новинара.- Ови имају две мере Бојвма мере светске одогађаје, Једвом мере рладарсва дела, њиове битке, пљачке, васвља в т., д. а лругом мером вародне уставес и вле крваве последице воје сваки устанак Езб и сваки рат собом доносе,

Као што рехосмо нама је левеђ полната ове стара песма. Знамо од вуда је постала -а звамо вашта смера. Бизмарвов апет „Опште Северо-Немачве воваве“ јасво су протумачвле ту оптту вазалњачку песму. Оне смело озрекоше једну речевецу, коју приватипе џ раструбитле сви сићушуо новинари европсви од Темзе до Дуназа нв Саве, „апберзаозам је 2208180 Францусву, па није чудо што у томе пла-

полштичва пачела па џи додмеђу све најгрознија посзедице, убаСтва, паљевине п ева најгора 2лочинетва, Але «5 они не подухвађају А4 критикују сама та начела, "па. да. докажу 5апо баш та начела савтерају да. се убија, пљачка, пада втд. (ОБџ то не сму да-чине, јер би изпшло овако умовање: који неће да плађа императору и његовом двору годишње 200 милијова. гроша, тај очевидно ође да врадо; који неће да издржава по милијона чиновника. ! толико соддати, разуме се по себи та] оће да убија; који неће да ради за другага бадаваџију који се сажо Боза па варучама, пије шампањере џ Т. А; тај ознтдедне оће да Пади туђе вуће; који ође Да живи као човев, да у зпоју свога дица једе свој леб, а да је ватб свој госв 8 да само у саободном договору са себа равним привредницима уређује ево своје Грађанске олпошаје — тај је прост разбојаок, коме ништа на свету ваје свето, тај је непријатељ човечанства, аздајник слободе ш цавалпзације и Т. д. Таву би вову лођпву морала пропаћа ваши „ца80лизовано“, кед би хтели да нападну на. опа начела што вХ изнесе вомућа на својој застави 8 да воја. се старалџе до своје страшне погибије, Алп оци су мудри па не азносе та вачела на јавност, нити их обарају, (ни само износо ва Видик врваве слике рата, ца вичу: „ето ови сло, СОДЊАЕЋ! гледај вако пале, убајају, ота-

вају!- Кад ди се иогу људи тући а

аростака -— саротењу — раденика! 3ло—