Naša književnost

пУОрјати јелац другога а да се вемрзе п 'да се не свете једов "другоме свома | мотућим срететвима. Правило рата : „употреби све што ткоди твом непријатељу“ важи за све борце у свету, само не за браниоце вомуне., Па што је још. гадније иста господа "не казују ко је започео борбу. Је аи вомуна напала, кога иди је она вападаута] Је ли опа пзазвала крвави,“ варвар"ска покољ, или су га изазвали ови који на њу вападоше ' у у а Мисламо да је позџато чвтаопима како је започет овај крвави грађански рат. Ов је непосредно. изазват тиме што је Версаљска влада зтела_ ла одузме оружје од грађана. Разуме се Уа су грађани а особато, Фабрпчвв_ радвоци Езвали # шта 7 их гочевуја од вазадњачке глупе већоне скупштинске,“па зато не дадоше оружје већ прогласиве своју Општинслу "самоуправу. Но, као што се вид, то ои био само непосредви ловбд рата. РАло у у прави | узрок грађанске; војне лежи много дубље у самој друштвеној подећаносто " оранцуског народа, као што смо: казали у угледном броју „Раденика“. Но. версаљска господа не хтедоше то да упаде. Оли још у првом тренутку прогласише уби у Папризу. за | просту, бупу ПОтЕНа законитог „поретка, 7 даЕЛе ; прогласише "усташе као просте злочивце и позваше их да положе оружје на малост ~ закопите“ владе. Влада је до душе обећала, да ће вазпшти само коловође као „злозивце али, равуме се, влада је оставила. себи на вољу у да сматра кога оће као кбловођу“ п да га казни како нађе за "добро. Узалуд посредоваше разне Удружине ; 5, "пеколиво У највећих Џ вајобразоваппјих У епштина Француских, „а се упресрати, „грађански ратј— 2 влада пеј хтеде ни да преговара. са бунтовницима. Са, за робљенипима опа је поступала као с простим злочинцима. Све заробљене старешипе убијала је о, Ама ју без ; окака суда а (остале бацала У тозишпе Ето шта је из зазвало "опу страшну аржњут АЕ џа версаљеку ; владу М, шта је спремило овај ужасан покољ, 1 | паљрвицу "Париза, Нека сејстаза сраки: | положај јелвога рлавика и алаца париске“ вомупе. Како “је. живео ову убтоме ј- |-зиковштом ворстку о што. му орухавом СИЛОМ вометаше , влила ', Опиј која (Је радно, "вајеувију Гсвалу : та диву вије: имао ни честите кошуље; оџај (то је зидао чајлеле палате, чудеса од уметности зрдарске, вије имао БуДд џи главу да сЕлони;' онај што је радећи у маогобројном чаброкама стварао сва блага образованог света није имао честито лебт да се вајсде. Ето. тај поредак после толике борбе требало је ос да се поврато. Од ралвика се. захтевало Зда поло оружје, да очекује Ол. ИрАОсти, "своји “ гослодара „оће "ла га стрељати, Гиослати у заточење на страву, или уоставита у Паризу да робује вао тоте је робавао/ "да гледа како сјајна господа дпје гобподске балове, клко се тоциља по

4

лети по ШАООБИМ булеварима ; да рали по!

ми патње падпе у болест, да гледа своју кћер или сестру како се продаје на булевару за •парче леба, и продаје се, као ствар за уживање оној истој сјајној господо што живи у овим сјајвим палатама, што ужива гледајући · „Венере | Ма Мплоса“.

п друге производе уметности. = : = Ето то се зактевало од радника. Ама је. радник волео пре да спали те сјајне. Ли вода изгора с њима | заједно , ; по; У да | положЕ оружје. а да се врати у стари „поредак“. ж Има људи који знају “све то па опет веле да је комуна учппила - злочивство што је уништила споменике, што је спадила научве збпрке и библијотеке и друге производе цавилизације. Алџ та“ господа веће да се запитају: шта је донела та давилизапија ралноку %. Радник се није користоо_ во паучним збиркама, ни. библијотекама,“ он се није наслађавао пропзводима живописа и архитектуре 8 ар Он вије могао знати шта вреде та; У „блага цивилизације“. Раднок је усред Пан зације остао суров ш необразован. Ов је само морао да ради за све оне којв су се користоли овим предметима. Он је то спалио п5 освете. Његова је освета последоца његове суровости. Лап у Болпко још суровијп в грозпији морају бити ови људв који ву уживали сва та блага па опет у пме. „поретка“ и „дпвилизације“ провудише радепике ва овакав очајнички отпор! Али, веле овџ, то је „прародни 5аков“ (песрећни прпродно завон-— ко га још шеће потрзати) да мора бата богаташа м сиротиње; људи Којо ралеџ који пе раде; које ужавају м која пате. То је метипа, али то је само једна боловина природвог завова, а другу мста господа прећуткују. Друга половина гласи: тако је исто природни закон да олај војо је сврома, који ради ц мучи се, мрзи ва опога која је богат, који ужива з вишта пе ради,уа из те мржње по природном захону 'лолази • да се људи“ непрестано тору, бију, отимају један од другог, а кад се већ поделе ва партаје ова у масама устају једав против другога, кољу се п убијају. Ето то је све прпродви 3акош. На оспову оваког природног закопа оста господа морала би оправдато баш све што се догодило у Паризу — до најмање ситнице. На оспову истог прородног закона може се прорећџ шта ће даље бшти у Паризу. Једно од двога: или ће ит. Тјер, Жил-Фавро, Пивар, Мах-Махоп п остааџ сами носато малтер и цигље и зидати порушев Порез, самп ући у све Фабрике „ложити Фуруве“ о прошзводото све што треба једном цивилозованом друштву џ тада. је комуџа постогла своју це -- вема више поделе. ва радншке по капоталисте. Или ће све те послове“ радити опет ралвици вао ш пре ом тада ће опет остато међу Раднуком у господином стара мржња, из

оаркетима сјајпих палата или стрмоглавце

које ће опет пошћи старе револуције

дожаввној штампарија

по стари покољи. После Т0, после 20 то-

16 сатв на дан, Та чим изнурен од рада | давау кад било тељ доћи“ ће за (целоти

|то много страшноја. но већи но; Кшто је овај последњи.“ 1848 76 био је ту фНаризу раднички устанак. Е унстах узрока ји са истом цељи као. у Еданашњо. „После · тро-, дневне ' борбе он је. био угушен. “Народна. тарда у којој “ су у били „већином ; своје „тазде. била је тада против радника. Даватњи, У устанав трајао је | 12 дава по вародна. тарда_ бола је главџа снага устанка. Такав " вапредзе учинио је соцајализаз ' од 1848 г. а његови _Братковиди при мислили "у" Уда је он још тада јсарањен на јувском барикадама. оА зар нема пута да „сеуреши“ "марвом начином ова противносте што бостоји ју друштву“ Зар су људи осуђени да се ве-, чито бију в кољу“ Разуме се да има пута н начона, алџ треба најпре признати уда одиста постоји овај Рене сово-образованих | парола“ да иза, _милијонома људи у том друштву, Хито. “не скит. ница и бадаваџија већ радспика, који сво5 јем радом не могу Еда у живеј као људн, да је положај Њиов : "пеправедан, Та постоји дакле радничко питање које треба решетаи. - Треба једпом призпатн да 1557 то Фаштазије порођепе у . главама , Некодико људи, што бупе морапо свет, „3 већ обратпо је да је равнотежа у друштву, парушеџа 8 ако шма печега сафтастонвог у преддозима овога џап онога поје, дивог човека, да. је то "порођепо | услед. ових друштвених зала, што већ постоје.“ Оволико смо казали о погибији париске вомуве да би освет Лили право стање стБара опиза, војима је. стало до. истине. у, идућим бројевима говорићемо о „Радвичком пптању“ м оним вачелума што их џ5весе комуна за решење истог оштања. деититииити

орао н

Прво број нашега листа шаљемо“и ових“ уписвицима којп нам вису положили пајф. па ко. неће лист Ла држи вева БА одма први. број врати.“ » Скупљаче мрдомо да предплатнике:н возце што оре пошљу.

Адмивистрацији Ра пева

"1. Потрошачнка дружина. од 1. ов. мес. отворила је још један Ф8лијал на бив. варош капији, У кући Коларчетовице. У истом је дуђаву ш конпеларџја одбора друживског.

|. Кројачка дружина са ставом сиром нар. позоришта преџорузује се ноштованој публици, 6ако овде, тажо и из увутрашњости, са сваковрсвим штофовима које је из првих Фабрџка набавила. Наруџбице прима н отправља ва време, Цена је умерена.

Шодајз и одговара Ђура Љочић Ацжељер

–-