Naša književnost

Социјалистички реализам 171

митолошком реализму античкога раздобља, дошли су реализам и романтизам капиталистичке епохе. Они су битан корак напред, јер су донели собом зрео, лишен античке наивности поглед на свет, и изражавали су много сложенији развој људске личности. Али супротности капитализма, које су сметале хармоничноме развитку човека, ограничавале су и развој уметности. Ето зашто античка уметност, и поред све своје наивности у погледу схватања света као целине, ипак има и дан дањи за нас своју чаробност, која није засењена познијом, у многоме зрелијом уметношћу епохе капитализма. У античкој уметности људска личност сачувала је своју целовитост и своју хармоничност, док је људска личност у епоси капитализма понижена, а то се осећа и на уметности. Социјалистичко друштво, и самим тим социјалистичка уметност, враћају човеку његову целовитост, а не одузимају му ни зрелост ни трезвеност мишљења. У томе смислу је метод социјалистичкога реализма метод који у неку руку синтетише претходне методе, и у себе упија оно што је код њих најбоље, и постаје нов и виши ступањ развитка уметности.

Значај схватања метода лежи још и у томе да нам се омогућава, када смо метод схватили, да посматрамо не само ова или она раздобља у развоју уметности, него и да себи претставимо процес развитка људске уметности као нешто целовито, да га обухватимо једним општим погледом, и да схватимо свако оделито раздобље уметности као одређену карику у томе развоју.

Ако сведемо ово што смо казали, онда можемо рећи да се метод социјалистичког реализма карактерише уметниковом тежњом да створи социјалистичке карактере под социјалистичким односима. Тај метод заснован је на јединству реалистичког и романтичнога прилажења животу (што се тиче дубине анализе и ширине перспективе). Он ставља себи као задатак социјалистичко васпитање човека, а карактеристична његова црта јесте свест о народним и партиским задацима уметниковим. Те његове црте добијају могућност да се остваре благодарећи томе што се он у животу ослања на ослобођенога човека, пред којим су отворени сви путеви за складно развијање и за стварање културе, националне по форми, социјалистичке по садржају, а општечовечанске по значају.

Могло би изгледати да се наша дефиниција социјалистичкога реализма односи само на после-октобарску совјетску литературу, која има могућности да употребљава у околини која је окружава и социјалистичке карактере и социјалистичке околности. Али социјализам не долази у одређеном историском моменту као појава која се једанпут за свагда утврдила, са свима својим обележјима и детаљима. „Социјализмом рекао је В. Лењин — зове се протест и борба против експлоатације трудбеника, борба упућена потпуном уништењу те експлоатације“.

У зависности од историскога уређења, та борба сваки пут добија различите форме. Зато су социјалистички карактери постојали и пре

4: 4 њи а ти тВдрта сто па

осе аса сл __