Naša književnost

178 Наша књижевност

Двојици фратара направише мало места под самом дивананом тако да су били у сенци и малко склоњени с пута.

Из разговора са неким Височацима фра Петар сазнаде одмах да је ту у хану засео неки Џемо Кахриман, један од оних разбојника и силеџија које је Кул-ћехаја растерао из Сарајева а који су се сада растурили по унутрашњости земље. Од јуче ујутру пију и Џемо ни његови хајдуци, а данас већ од раног јутра заустављају путнике, како ко наиђе, и задржавају их у овом хану. Молили су људи да их пусте, па и да се искупе ако треба, али они горе неће да чују. Пијан и огорчен Џемо им је озго поручио да их неће пустити док се не накупи пун хан света, јер хоће да покаже да је Кул-ћехаја господар на Жу тој табији у Сарајеву, али он, Џемо, да је овде у својој крајини и да не зарезује Кул-ћехају, него затвара друм и отвара га кад је њему господска воља.

Сиромах фра Мијо, доброћудан, старији фратар мале памети, не може да схвати. Све би хтео да распитује и да тражи објашњења, јер му изгледа невероватно да су запали у тако глупу клопку. Фра Петар, нако млађи, умирује га и објашњава му ствар.

— Опака су времена, ујаче, ово; сједећи у манастиру ви то не знате. А уз оваква времена хоће свака рђа своју силу да покаже. Него да не питамо много и да гледамо како ћемо се избавити и докопати Сарајева.

Као сви неискусни, сметени и страшљиви људи, фра Мијат не може да прозре и схвати оно што се око њега стварно дешава и не уме да процени положај у коме се налази, него се више бави стравичним представама које се у њему рађају поводом ове недаће. Фра Петар мора сваки час да га опомиње и умирује.

— Ама, јадан не био, да нас неће продати у робље2 пита фра Мијат тихо.

__ Неће, неће, одговара му фра Петар као детету, бранећи се од његових наивних питања, да би могао мирно и несметано да мисли како да се изађе из ове неприлике.

Али већ после неколико минута опет се јавља фра Мијин шапат, несталан и уплашен,

—_ Онда ће нам одсјећи главе, једном по једном, овде пред ханом.

-— Ама неће, ујаче, неће.

— Мислиш, неће»

И опет настаје тишина у којој фра Петар сав напрегнут иде за својом мисли а фра Мијо претура у глави могућности разних страхота и спрема неко ново питање.

Топал јунски дан одмиче споро. У четвороугаоном дворишту хана накупило се већ петнаестак сељака и грађана, које су Џемини људи похватали на друму. Они горе на диванани бивају све живљи. Сваки час сиђе понеки од њих да изврши неко Џемино наређење или да

а о