Naša književnost

: 794) у 3 / у Данашњи задаци славистичке науке

искуством, дала словенској науци материјал за нове научне закључке у области историје словенских народа, истакла потребу да се на историју словенских народа, на њихове међусобне односе и на њихове односе према другим народима гледа са једног новог становишта. Заједничка борба словенских народа, са Совјетским Савезом на челу, против страних завојевача, братство које је у тој борби постигнуто, правилно ре: шење националног питања, пуно остварење независности словенских народа са демократским државним уређењем, — све то славистичкој науци намеће задатак да читав низ проблема обради и реши поново, на нов начин, онако како то захтевају објективна научна мерила.

Нове задатке намеће славистичкој науци и та околност што су се словенски народи у току овог рата и у послератном периоду ближе упознали са Совјетским Савезом, са резултатима изградње новог социјалистичког друштва, са великим тековинама совјетске науке, са новом совјетском културом, која је национална по форми, а социјалистичка по садржини. Славистичка наука нарочито не може проћи ћутке поред сјајних резултата који су у Совјетском Савезу постигнути у области друштвених наука. Пре овог- рата везе између совјетских научника и научника осталих словенских земаља биле су врло слабе или, боље рећи, никакве. Јужне и западне словенске земље нису одржавале везе са Совјетским Савезом због својих ненародних и назадњачких режима. Те везе слабо је одржавала и таква релативно демократска земља као што је била предминхенска Чехословачка, а да не говоримо о Југославији, Пољској или Бугарској. Данашње чврсте везе словенских народа са Совјетским Савезом пружају могућност славистима западних и јужних словенских народа да се упознаду са резултатима совјетске науке и да се користе њима у свом научном раду. Упознавање слависта са тековинама совјетске науке, напосе са тековинама друштвених наука, до: принеће врло много постављању и решавању свих важних проблема у области славистике. Упознавши се са једино исправним методом научног испитивања, слависти ће доћи до сазнања да историја није гомила случајних, међусобно неповезаних факата, да није резултат стварања неког „апсолутног духа“, или активности појединих истакнутих личности, „твораца“ историје, већ ' логичан, законит процес, који настаје као последица друштвених односа, тј. односа у производњи материјалних добара, као последица борбе класа. Онда ће им постати јасан развитак културе, књижевности, уметности, језика, обичаја код словенских народа.

Дозволите, дакле, да се ближе осврнемо на задатке славистичке науке — историје књижевности, лингвистике, историје, археологије, етнологије — онако како се, по нашем мишљењу, они постављају данас, после победе над немачким империјалистима, највећим непријатељима културе и науке,

Славистика као наука настала је крајем ХУШ века. Истина, још врло дуго пре тога налазимо код разних словенских писаца списе који