Naša književnost

Ки.

Данашњи задаци славистичке науке 199

научника у класичном периоду развитка славистичке науке. Разуме се, и остали словенски научници-слависти били су тесно повезани међу собом и сарађивали на заједничком делу славистичке науке.

Не мислимо се задржавати на историји славистичке науке код појединих словенских народа. То није предмет овог предавања. Ми смо хтели само да укажемо на основну линију њеног развитка и на неке њене особине како у првој половини ХЛХ века, тако и касније, да бисмо рељефније истакли задатке који данас стоје пред славистичком науком.

Док је славистичка наука у класичном периоду свога развитка служила напредним циљевима, научном расветљавању историје и кул: туре словенских народа, њиховој ослободилачкој борби и међусобном зближавању, она је касније делом стављена у службу реакције и послужила је као средство за угњетавање неких словенских народа. Разуме се, и даље је било доста слависта који су остали доследни научним принципима и нису хтели да се ставе у службу реакционарне владајуће групе своје земље, да служе реакционарним политичким циљевима. Али, с друге стране, можда ниједна наука није толико злоупотребљавана колико је злоупотребљавана славистика. Предмет је славистичке науке такав, да ју је реакција лако могла искористити у своје сврхе, само ако је нашла потребне људе за тај посао. Питање односа међу појединим словенским народима, питање граница словенских језика и дијалеката, питање формирања појединих словенских народа све су то проблеми које су несавесни научни радници, играјући се чињеницама и изврћући их, могли да криво постављају и тумаче.

Пре Октобарске револуције царска Русија угњетавала је украјински и белоруски народ и није их признавала као посебне нације. Реакционарни историчари и филолози пружали су царској влади подршку у угњетавању тих словенских народа. Тек Октобарска револуција дала им је сва права као слободним и независним налодима, који су у оквиру СССР формирали посебне републике и добили могућност да у пуној мери развију своје стваралачке снаге на свим пољима делатности. Пољска реакција искоришћавала је славистичку науку да би оправдала своје освајачке намере према Белорусији и Украјини и доказала своје тобожње право на западну Белорусију и западну Украјину. Пољски реакционарни професори приказивали су криво борбу украјинског народа против пољских феудалаца. Реакционарни научници служили су реакционарним политичким циљевима у питању односа Чеха и Словака, Срба и Хрвата, Срба и Бугара, у македонском питању. Неки чешки књижевни историчари, пишући историју чешке књижевности, једноставно су у њу укључивали словачку књижевност, не признајући јој посебни индивидуалитет. Властодршци Србије и Бугарске, служећи ради својих себичних интереса страним империјалистима, увукли су у неколико махова српски и бугарски народ у крваву оружану борбу. И у тој међусобној братоубилачкој борби узимали

пси