Naša književnost

Данашњи задаци славистичке науке 201

узимати у обзир целокупни историски развитак тих народа. Потпуно је ненаучно узимати поједине, рецимо, језичке црте и на основу њих изводити опште закључке. Сваки народ чини одређену целину у исто: риском, језичком, културном и економском погледу. Сем тога, за његов положај у одређеном историском моменту важно је шта он сам мисли о томе, важна је воља самога народа. Словенски народи, а напосе народи Југославије, рекли су то своје мишљење у борби против фашизма, у заједничкој борби против страних империјалиста. И то мишљење је победило. А на крају крајева у науци је најтачније оно схватање које се у пракси покаже као исправно, које прихвате народне масе у својој тежњи за слободом и напретком.

Ето, у тој области, у области међусобних односа словенских народа, славистичка наука треба да изврши низ важних задатака. Она треба да на нов начин постави и реши низ проблема из области словенске историје, језика, књижевности итд. Она треба да научно обради и расветли односе између појединих словенских народа и да укаже на све погрешке које су у том погледу раније чињене. Словенски научници имаће важан задатак да научно објасне однос Пољака и Руса, Пољака и Украјинаца кроз историју, да прикажу борбу украјинског народа против пољске шљахте, која је уз помоћ католичке цркве угњетавала и пљачкала украјинску земљу, да прикажу револуционарну борбу пољског народа против угњетавања од стране царистичке Русије. У овој области учињено је много у словенској науци, нарочито совјетској, али ту има много посла и за данашње научне раднике, у првом реду пољске и украјинске. На нов начин се такође поставља питање односа Чеха и Словака, питање односа Срба и Хрвата. У питању односа Срба и Хрвата наши научници, признајући национални индивидуалитет Срба и Хрвата, треба да унесу јасноћу у проблем стварања српске и хрватске нације, у питање стварања њихових култура, у питање њихових међусобних односа. Наука треба да пронађе и објасни моменте који су утицали на зближавање Срба и Хрвата, а исто тако да пронађе факторе који су негативно деловали на њихове међусобне односе. Славистичка наука треба да правилно протумачи развитак српске и хрватске књижевности, да објасни постанак и развитак српског или хрватског језика.

Нарочито много посла имаће словенски научници, напосе наши јужнословењски научници, око расветљавања и научног обрађивања српско-бугарских односа. То је можда најмање обрађена област славистичке науке. Поменули смо већ да се Вук Караџић бавио бугарским језиком и књижевношћу. У историји српског и бугарског народа било је много момената узајамног поверења и сарадње. Поменимо, на пример, сарадњу српске и бугарске револуционарне омладине седамдесетих година прошлог века. Али као што су односи између српског и бугарског народа били помућени услед ненародне политике српских и бугарских властодржаца, тако су и у науци односи између Срба и