Naša književnost

ПА ЕУ МИТ и о ПИ А

202 Наша књижевност

Бугара остали тамни и нерасветљени. Од свих словенских народа који имају заједничку границу можда се Срби и Бугари најмање познају. Задатак славистичке науке данас се састоји у томе да се попуни та велика празнина и да се објективно изложи историја српског и бугар ског народа, историја њихових међусобних веза, да се прикажу мо менти када су Срби и Бугари били блиски једни другима и када су сарађивали, да се открију узроци међусобних сукоба, како би се ти сукоби за увек онемогућили. Сада постоје услови и у Југославији и У Бугарској да се питање српско-бугарских односа расветли потпуно објективно, не на штету једног или другог народа, него на корист оба словенска народа, на корист науке.

Ми нећемо даље говорити о другим моментима из историје словенских народа. Сматрали смо да је важно поменути само оне који су, по нашем мишљењу, најкарактеристичнији и где се највише грешило, из којих разлога — видели смо напред. Разуме се, да нашим филолозима, историчарима, археолозима, етнографима претстоје и други 32" даци из историје односа словенских народа. Поље рада ту је доиста непрегледно.

Посебан задатак за славистичку науку претставља питање односа словенских народа према другим народима, нарочито према Немцима. И у питање тих односа нови догађаји у току рата против немачких освајача и нарочито резултати совјетске науке унели су битне измене. Треба се нарочито користити закључцима које је дала совјетска наука у неким основним проблемима односа Словена према Немцима, да би се ти односи у целини и до краја расветлили.

Познато је да су се славистичком науком раније врло много бавили Немци и да су, руковођени шовинистичким и освајачким намерама, унели читав низ ненаучних схватања у науку о словенским народима. Њиховим погледима подлегали су често и словенски научници. Има тврђења која су се, тако рећи, одомаћила у славистичкој науци и која су до скора важила готово као неприкосновене истине. Нису немачки фашисти били ти који су први створили „теорију“ о „мањој вредности“ и неспособности словенских народа. Ту „теорију“ измислили су давно пре Хитлера претставници реакционарне, лажне немачке науке. Да би оправдали освајање словенских земаља, они су измислили бајку о меком, слабом карактеру Словена, о њиховој неспособности за самосталан државни живот. Ти немачки „научници“ створили су теорију о томе да словенске државе нису основали само Словени, већ други народи који су, по њиховом тврђењу, имали урођене способности за стварање самосталног државног живота.

У овом погледу нарочито је чувена тзв. норманска теорија, коју је створио немачки историчар Бајер, а коју су прихватили Немци Милер и Шлецер и други учењаци, нарочито немачки. По овој теорији руску државу основали су Варјази, једно норманско племе, које је дошло у Русију на позив словенских племена. Та теорија ослања се