Naša književnost

Данашњи задаци славистичке науке | 205

Проучавање руске културе и руске историје нарочито је важно за нас, за народе Југославије. Ми у овом погледу треба да што пре на: докнадимо оно што је пропуштено раније. Преко двадесет година ненародни режими Југославије подизали су вештачки зид између наси народа СССР. У старој Југославији били су у немилости не само они који су хтели да се упознаду с изградњом социјализма у Совјетском Савезу, него и сви они који су проучавали руски језик, руску књижевност, руску историју. Против Совјетског Савеза, против руског народа, против његовог новог стваралаштва у свим областима живота вођена је бесомучна клеветничка кампања. И са катедара руског језика и књижевности на нашим универзитетима реакционари су се бацали блатом на највеће тековине руског народа. Ево, на пример, шта пише Александар Погодин, бивши професор Београдског универзитета о Максиму Горком. У својој књизи: „Историја руске књижевности“ (Београд 1927) на страни 244 он каже: „Горки би био заборављен да га није истакла на површину револуција 1917 г. у којој Горки пожури и приђе бољшевицима. Он је ватрено хвалио главне управљаче комунистичке владе у совјетској Русији, и сам је имао једно од видних места у њој, и користећи се тим, гледао је да се лично обогати.“

Очевидно је да се из књига и предавања руских и наших домаћих црностотинаша наши народи нису могли упознати с руском историјом и с руском културом. Али ово није било држање само према ономе што је долазило из Совјетског Савеза. Реакција старе Југославије гушила је све што је било напредно, па ма са које стране долазило, као што је гушила све напредне снаге у самој земљи. Наши народи нису имали прилике нити могућности да се упознаду ни са културним творевинама осталих словенских народа. Те могућности су створене тек сада у нашој новој, народној држави.

Мислим да се из досадашњег излагања види важност и актуел: ност задатака пред којима се данас налази славистичка наука, иако смо се дотакли само основних проблема. Али да би се извршили ови задаци потребно је још нешто: потребно је спровести реорганизацију научног рада, потребно је подићи нове научне кадрове. Очигледно је да од добре организације рада у установама које се баве славистиком, од подизања нових кадрова и од привлачења нових снага на рад у овој области зависи напредак славистичке науке код нас и код других словенских народа. У том погледу од првокласног су значаја катедре на словенским универзитетима. Наш универзитет и наша народна власт имали су ту околност у виду, када су решили да .реортанизују и попуне катедру источних и западних словенских језика и књижевности.

РАДОВАН ЛАЛИЋ